Opaka istina

14

Ni manje ni vise uputila sam se ka njegovoj kuci,  Bijesna i ljuta zbog toga sto je natjerao direktora bolnice da mi na lijepe oci da odmor i ako to nije u skladu sa zakonom.

-" Gospodin Vuk je na vaznom sastanku"

Podigla sam obrve i smireno udahnula, ako ce moj posao da trpi nece ni on odrzavati sastanak.

-"Zar mislis da je Vuku vaznije bilo sta od mene. Hitno moram da ga vidim"

-" Odmah cu da mu javim,samo sacekajte"

Ljuto se drznem

-" Ako napravis i korak sredicu da ostanes bez posla!"

Zaledio se u mijestu, a ja prodjem pored njega. Uletjela sam u salon za koji vjerujem da je za privatne sastanke.

-"Nema vise sastanka!"

Proderem se, a onda samo sto me srce ne okine. Predsjednik drzave sjedi, toliko poznatih ljudi u tom biznis svijetu. Ovo je sve trebalo biti tajna, tako sam trazila... I htela sam da bude ali nisam ocekivala ovakav sastanak.

-" Lejla"

Ustao se sa cela, trebao bi da je ljut na mene..
BIO BI  da ja ne izgledam kao paprika dok svak gleda u mene.

-" Zasto me nijesi upozorio"

Kazem kroz zube...

-" Oprostite nas na tren..."

Rekao je i povukao me sa sobom zatvara vrata i pribija me uz zid pored.  Cekam da vrisne ili bilo sta medjutim njegove usne poljube moje divljim poljubcem.

-"Zavrsicu za 10 minuta"

Odvojio se i polako  me pustio da prodjem... Sama se smjestim u dnevnu dok prezivljavam najveci blam blamova... To je to, moja tvrdoglavost.

(***)

-"Zasto nisi poslusala obezbedjenje?"

Uzela sam gutljaj kafe koji mi je donijela kucna pomocnica.

-" Zasto mi nijesu rekli o kakvom se sastanku radilo?"

Blago se nasmijao i sjeo pored mene.

-"  Nemam sastanke cesto Lejla, a kad imam onda su to ovakvi sastanci sa istim ljudima. Zanemari ih, ovo je i tvoja kuca mozes da radis sta zelis"  

-" Nisi imao pravo da nateras ljude da mi daju odmor."

-"Zelim te cesto pored sebe i zelim da negde veceramo vani"

Sklonila sam se od njega i  ljuto ga skenirala.

-" To sto imas novca ne znaci da mozes sefove bolnica da teras da mi daju odmor"

Vratim se  na svoje i ne odustajem.

-" Rekao sam da hocu sto vise da budem sa tobom i niko me u tome nece spreciti... Sad reci koji restoran volis!"

Sta god da sam krenula reci ustao se i hladno me skenirao.. 

-" Reci Lelo,koji restoran volis"

-"Ne zelim da se pojavljujem u javnosti sa drugim muskarcem! Ja cu se udati za 3 mjeseca"

-"To cemo jos da vidimo... Rezervisi nam ceo restoran za sat vremena"

Prodere se, te prodje pored mene kako bi sebi natocio casu viskija.

-" Kad ces maci tu masku i priznati da me volis? Bez potrebe pricas kako ces se udati kad oboje znamo da neces"

-" Odakle znas?"

Prekrstim ruke i pratim ga pogledom.

-" Toliko cu da te volim da neces moci ni da osjetis tudju ljubav jer ces samo videti mene i volis mene"

Kao da tako vec nije, niko i nikad apsolutno nikad nije mogao da mu pridje kad je u pitanju moja ljubav prema njemu. Volim samo njega!!!

-" Nemam pojma odakle tebi sve to... proslo vrijeme koristi kad govoris o mojim emocijama"

-" Sinoc sam video sve"

Pokosim ga pogledom, a on nastavlja da se smekersi smije.

-" Ja idem"

Ljuto se brecnem i krenem ici, a on me povuce za ruku tako da se nasa tijela sudare. Ne mogu nista osim da se naslonim na njegove grudi i uzivam u ruci koju osjecam na svom stomaku.

-" Mozemo da idemo na veceru, a mozemo i da produzimo do moje sobe... Iskreno malo sam umoran i hteo bih da svoju devojku pomstram u tisini za vecerom, ali ako je ona neposlusna."

Pustio je ostatak recenice da vidi u vazduhu dok se ja cimnem na njih.

-"  Provociras me Vuce"

-" Lazes me o svojim osjecanjima Lelo..."

-" Idemo na veceru!"
kazem i prodjem pored njega do izlaznih vrata, njegovi ljudi su vec pripremili auto te kad pridjem mi otvore vrata.

Igram se sama sa sobom jer samo Bog zna koliko ga zelim...