Angel of darkness

Chapter 25

Louis's POV

Stojim ispred trenutno ranjenog Harryja i ne znam sta da radim. Da li da mu pomognem ili da odem odavde kao da se nista nije desilo? Verovatno bih izabrao ovu drugu opciju ali u ovakvom trenutku bas i ne bih bio siguran. Mislim da sam duzan da mu pomognem, ipak mi je spasio zivot reskirajuci svoj. Prosao sam prstima kroz kosu i nevozno uzdahnuo. Sta sad da radim? Da li da zovem hitnu pomoc ili da ga ja odvezem? Ne bih zeleo da me vidi kada se probudi. Ali, jos gora stvar, kako da kazem Kate ovo?

Sagnuo sam se i uhvatio Harryja jednom rukom za njegovu citavu prebacivsi je preko mog ramena, a drugom sam ga obgrlio oko struka. Polako sam se uspravio sa njim i krenuo ka mojim autom slusajuci da kako nesto mrmlja. Kada sam stigao otvorio sam suvozacva vrata i stavio ga unutra. Presao sam na drugu stranu auta, otvorio vrata i usao unutra odmah ga upalivsi. Pogledao sam u Harryja koji je bio naslonjen na sediste. Jedva je drzao oci otvorene. Vratio sam pogled na put i krenuo ka najblizoj bolnici.

Dok sam vozio ka bolnici razne misli su mi se motale po glavi. Od Jessy pa sve do ovog dogadjaja od malopre. Ko je hteo da me upuca? Kome sam naudio? Hmm ok, nisam bas najbolji, ali da me ubiju? Telo je pocelo da mi se znoji, a srce pocelo brze da kuca na samu pomisao da sam ja mogao biti na Harryjevom mestu. Da sam ja mogao biti upucan. Ali se to nije desilo zbog njega, zbog mog bivseg najboljeg druga.

Nakon nekoliko minuta smo se nasli ispred bolnice. Zaustavio sam auto i brzo izasao presavsi na drugu stranu. Otvorio sam vrata i polako izvukao Harryja pridrzavavsi ga. Nogom sam zalupio vrata i cvrsto drzao Harryja dok sam isao ka ulazu. Oh, sa nevolje prelazim na drugu. Pravi sam magnet za njih.

"Doktore." pozvao sam prvog doktora koji je prolazio hodnikom dok sam pokusao brzo da hodam sa Harryjem. Visoki smedjokosi doktor i mlada crnokosa medicinska sestra su nam prisli i stali ispred nas.

"Pomozite.." rekao sam i video jos jednu medicinsku sestru kako ide ka nama gurajuci krevet na tockovima.

"Sta se desilo?" upitao je doktor pomogavsi medicinskoj sestri da podignu Harryja kako bi ga smestili na krevet.

"Upucan je u zadnjem predelu ramena." rekao sam dok sam jedva disao i gledao u Harryja koji trenutno lezi dok su mu oci zatvorene, a ruke preko stomaka. Cim su zaobisle krevet, sestre su brzim korakom vgurale krevet ka najblizoj sobi.

"Da li se zna ko ga je upucao?" upitao je dokror prativsi sestre u stopu. Ja sam pokusavao da ga pratim ali sam pomalo zastajao.

"Ne, neko je hteo da upuca mene ali me je on odgurnuo i tako su upucali njega.." zastao sam i izvadio telefon iz dzepa koji je vibrirao bez prestanka. Povukao sam crvenu strelicu prekinuvsi poziv od Noaha i vratio telefon u dzep.

"Da li ce biti dobro?" prosao sam prstima kroz kosu i zastao ispred vrata u kojoj su uveli Harryja.

"Nadam se. Uskoro cete saznati." rekao je pre nego sto je usao u sobu i zalupio mi vrata ispred nosa. Uzdahnuo sam i seo na klupu pored vrata. Cvrsto sam stegnuo saku i glavom se naslonio na nju zatvorivsi oci. Sta da radim? Kako da saopstim ovo Kate? Da li da joj uopste kazem? Opet ista pitanja. Odmahivao sam glavom i pokusavao da ostanem smiren dok sam u sebi kipeo od nervoze.

Moracu da joj kazem. Posle cu ispasti kriv za sve ovo iako za polovinu nisam. Nije trebao da me spasi. Ja sam trebao da budem na njegovom mestu, a ne da on sada ispasta zbog mene. Stvarno sam kreten. Doslo je vreme da shvatim to. Dosta sam zla nanosio. Osecam neku krivicu u dnu duse.

Moje razmisljanje je prekinuo doktor koji je izasao iz sobe. Naglo sam ustao i prisao mu.

"Sta se desilo? Da li je dobro?" uspaniceno sam upitao i zadobio pogled od doktora.