Angel of darkness

Chapter 10- Be a man

"Ne mogu da verujem! Pozvao te je najzgodniji tip u skoli a ti ga kuliras! Stvarno si luda." izmaknula sam crni IPhone od uho da ne bi' ostala gluva. Glasno sam se nasmejala i slusala Jessy kako cvili. Pa mozda sam luda ali mi ne pada na pamet da izadjem sa njim.

'A da te je pozvao Harry trcala bi za njim' i evo ga Bingo! Javlja se najdosadnije stvorenje.

Nervozno sam otpuhnula i vratila telefon pored uho.

"Ma nema sanse! A i on nije najzgodniji." rekla sam joj.

"S..sta? Dobro nije zgodniji od Louisa ali moras!" opet je uzviknula. Ah kako je dosadna.

"Jessy moram da idem, vidimo se." rekla sam joj i prekinula. Nisam zelela da cujem odgovor. Vec je 18:47.

Bacila sam telefon na krevet i sisla sam do kuhinje. Odjednom cujem nedefinisan zvuk. Nasmejala sam se i uhvatila za stomak. Otvorila sam frizider izvadila sam salamu i jedan krastavac. Uzela sam noz i isekla sve to na tanke komade i naredjala u sendvic. Uzela sam prvi zalogaj i sela za sank. Dok sam uzimala zalogaje zaculo se zvono na telefonu. Ignorisala sam to i dovrsila sendvic. Ocistila sam sank i uzela staklenu casu u koju sam sipala vodu i na eks je popila. Ostavila sam casu i opet se zacuo zvuk telefona. Popela sam se na sprat u moju sobu i ugledala telefon kako 'vristi' na krevetu.

Prisla sam i uzela ga u ruku. Hmm, nepoznat mi je broj. Taman da povucem zelenu strelicu prekinulo se. Ha? Otkljucala sam ga i ugledala dva propustena poziva i jednu poruku. Usla sam u poruku koja je bila sa nepoznatog broja.

*Lutko budi spremna, za pet minuta sam ispred tvoje kuce. xxL*

O ne. Liam. Nije zaboravio. Udarila sam se rukom po celu i prisla prozoru pomerivsi zavesu. Nije bilo nikog. Pogledala sam jos jednom levo i desno, bilo je sve pusto. Ali..kako on zna gde mi je kuca. Uzdahnula sam i vratila zavesu u nekadasnje stanje odmaknuvsi se od prozor. Uhh, sad mi je lakse. Prisla sam krevetu i skocila na njega izvalivsi se. Opustila sam se i zatvorila oci. Tako sam lezala nekoliko minuta dok su sobom kruzili moji udisaju i izdisaji. Bas sam se bila opustila ali me je prekinulo zvono na vratima. Ko je sada? Skocila sam iz kreveta i prosla rukom kroz kosu. Sisla sam dole do spoljnih vrata i otvorila ih.

Ugledala sa Liama sa osmehom od uha do uha. Kada me je odmerio pogledom odmah mu je sisao osmeh sa lica. Zar sam toliko uzasna? Pogledala sam se i ugledala na sebi crno bele trenerke koje su visile. Gora ne mogu biti.

"Sta? Nisi se spremila?!" uzviknuo je.

"Nisam" neodlucno sam rekla.

"Pa...ali, obecala si mi." rekao je Liam besno. Auu sta sad da slazem.

"Ali nisam ispunila. Velika je razlika." rekla sam i zlobno se nasmejala dok je Liam stiskao pesnicu pokusavajuci to da sakrije. Ali mu nije uspelo. Sklonila sam pogled sa njegove ruke izbegavajuci da ga pogledam u oci. Zaustavila sam se na njegovo odelo. Lepo se skockao ali sam ga zeznula. Obukao se kao da ide na crveni tepih, a ne u obicni klub. Bela kosulja i crno odelo, odnosno sako i crne farmerice. Kosu je zalizao prema gore verovatno kilogramom gela.

"Zasto si mi onda obecala?" upitao me je. Skupila sam hrabrost i pogledala ga u predivne braon oci. Ha? Da li sam to upravo rekla predivne?

"Ne znam ni ja. Nikoga nisam do sad odbila." nevino sam rekla.

"Pa tako neces ni mene. Je l' da?" upitao je i nasmesio se otkrivajuci bele zube.

"Nisam sigurna." rekla sam, nakrivila glavu u desnu stranu i slegnula ramenima.

"Zasto ne zelis da izadjes sa mnom?" cutala sam. Podigao je desnu obrvu i prekrstio ruke.

"Mozemo li bar biti prijatelji? Ne trazim nemoguce." rekao je i uzdahnuo.