Angel of darkness

Chapter 8- Sexy leader

"Pa devojko! Jesi li ti luda?" Jesy mi drzi bukvicu i pomera ruke u vazduhu pokusavajuci da mi docara to kako nisam trebala da odem na pice sa Louisom. Ipak je to njen dragi  decko sa kojim je vec cela cetiri dana.

"Ako sam izasla sa Louisom ne znaci da mi se svidja. Samo mi je prijatelj." Prijatelj? Hmmm? Jos joj nisam rekla sta se desilo juce. Zelim da raskine sa Louisom. Nije dobar za nijednu devojku, a pogotovo za Jesy. Ne zelim da to sazna od mene. Nece mi poverovati. Mislice da samo zelim da raskinu da bih mogla biti sa njim.

"Sta ste radili? Sta ste pricali? Zasto mi nisi rekla" bombarduje me pitanjima dok mi se po glavi motaju sve scene od juce.

"Pili pice. Nista posebno. Nemam odgovor."  rekla sam joj i otpuhnula. Uhvatila sam se za obraz levom rukom, pocesala se i zastala na trenutak.

"Vidimo se kasnije." rekla sam joj posto se razdvajamo i svako ide ka svojoj ucionici. Idioti jedni, morali su da nas podele u nekoliko grupa. Mogli smo svi lepo biti zajedno.

'Da, bas bi oni tebe poslusali' ti zacepi. Kazem u sebi i nervozno prolazim kroz kosu. Poslusali bi me kada bih bila direktorka.

'Samo u tvojoj masti' umukni vec jednom.

"Ok." rekla je, desnom rukom sklonila plavi pramen i otpuhnula otvarajuci vrata od svoje ucionice.

Okrenula sam se na peti i uputila ka svojoj ucionici koja se nalazi nedaleko od Jesyine.

Otvaram vrata i brzo prelazim pogledom preko cele ucionice. Svi sede na svom mestu nesto dosaptavajuci i ocekivajuci profesora, ali umesto njega pojavljujem se ja. Kao nova profesorka? Ma ne.

'Tebe ne bi primili ni kao cistacicu ludnice, a kamoli profesorku koledza.' Zasto da ne? Mlada sam, pametna.

'Da, najpametnije stvorenje na svetu' umukni!

Hodam korak po korak ka svom stolu nasmejana sa nadom da cu videti savrseni osmeh i par  zelenih predivnih ociju, odnosno Harolda..mislim Harrya, ovajj, da Harrya. Ali sacekalo me je samo prazno mesto. Nervozno sam otpuhnula i sela na svoje mesto stavljajuci torbu na Harryevo mesto.

Ispravila sam se i izvadila telefon iz prednjeg desnog dzepa. Povukla sam prstom po ekranu. Hmm, vreme je da dodje profesor. Zasto Harrya jos nema? Da mu se nije nesto desilo? Pitam se i prekida me zvuk otvaranja vrata. Podigla sam pogled sa telefona na vrata sa nadom da cu ugledati Harrya, ali iza velikih crnih vrata pojavljuje se namrgodjen profesor engleskog jezika, sa dnevnikom u ruci i providnim naocarima, predpostavljam za vid. Prilazi svom stolu i seda na takodje crnu stolicu pomerajuci mali cuperak sede kose.

Svi profesori su nam stari, namrgodjeni i ruzni. Zar nema neka mlada dusa da dodje da nas uci. A ne ovi sto su vec pred smrt.

Da me je neko sada cuo vec bi sada lezala u ludnickom krevetu.

Nasmejala sam se na svoju misao. Nisam htela da pozdravim profesora vec sam samo spustila glavu na hladan sto ispred mene.

"Draga deco, danas cemo pricati o istoriji naseg predivnog grada, Londona." ha? Podigla sam glavu i pogledala u profesora. Predivan? Od kada je to London predivan? Koliko znam skoro uvek pada kisa i nikada nije suncano i lepo.

"Ovako. Sada cete uzeti i prepisati u vasoj svesci tri pasusa iz knjige na strani devedeset sest pa cemo pricati o tome." rekao je i izvalio se kao da je u nekom klubu.

Okrenula sam se i uzela debelu knjigu, svesku i jednu hemijsku olovku iz torbe. Otvorila sam knjigu i nasla odgovarajucu stranu. Sta? Tri pasusa? Pa to je cela strana. Ne pada mi na pamet da prepisem celu stranu. Uzimam svesku i pocinjem da prepisujem.