Angel of darkness

Chapter 7- Harold?

Polako otvaram oci i cesam se po vratu i prvo sto primecujem je da sam u nekoj sobi. Nije moguce! Sta ja radim ovde?! Sta se desava? Toliko pitanja mi se motaju po glavi ali nema odgovora. Brzo ustajem sa malog, rasklimanog kreveta na kom sam do sada lezala i odlazim do vrata. Udaram rukama i pesnicama po vratima svom snagom i vicem ali se niko ne odaziva.

Zasto mi se ovo dogadja? Ko je uopste ovo uradio?

Razmisljam i krecem se praveci krugove oko jednog malog stola preko puta kreveta prekrstajuci ruke.

Ova soba je tako mala i mracna. Jedina svetlost koja dolazi je mali prozor iznad kreveta. Mali je toliko da jedva moze proci macka.

Krecem se nesigurno ka prozoru i jedino sto ispred vidim je puno drveca, koje ocigledno predstavljaju sumu. Ughh, ko me je mogao dovesti u sumu?

Prisecam se i nista ne kontam. Poslednji sa kim sam pricala je bio Louis. Hmmm, ne bi me on oteo, nije toliko zao i los. Sta cu mu ja? Znam da se bavi drogom ali ne bi mi valjda naudio.

Iz misli me odvlaci zvuk otkljucavanje vrata. Okrecem se i ugledam nekog visokog momka koji mi prilazi i staje tacno ispred mene.

"Ko si ti? Sta zelite od mene kog djavola?" je prvo sto sam upitala.

On je samo cutao i uopste nije reagovao vec me je uhvatio za ruku i povukao.

"Pusti me kretenu!" udarila sam ga drugom rukom po ledjima.

"Mala, smiri se. Ovde ti slusas a mi zapovedamo!" okrenuo se unoseci mi se u facu i uhvatio me po vilici naglasivsi ono 'mi'.

Nastavio je da me vuce i usli smo u jednu vecu prostoriju u kojoj su se nalazila jos nekoliko momaka slicni ovom koji me je do sada vukao. Prostorija je bila puno osvetljena za razliku u kojoj sam ja bila. Celu prostoriju su popunjavali ormari za katancem i jedan veliki radni sto na kom su bile hrpe papira za kojim je sedeo covek u fotelji okrenut ledjima.

"Gospodine, doveo sam je, kao sto ste rekli!" rekao je mladic koji me je dovukao ovde.

Doticni, kako ga je ovaj sad nazvao Gospodin se okrenuo sa foteljom i...omg, nemoguce.

Ruke su pocele da mi se tresu, a zatim mi je i celo telo zadrhtalo.

Zar je moguce da me je on oteo? Nisam verovala da moze biti takav! Kreten!

"Sta je bilo Kate? Nisi me zamisljala kao loseg decka, ha?" upitao me je i ustao sa svoje fotelje. O ne, sada ide prema meni. Sta sad da radim?

Odjednom me je jedan od onih momaka hvata za ruke i trenutno nista ne mogu da uradim.

"Svako ima svoju losu stranu, zar ne?!" unosi mi se u facu i hvata me za vilicu. Aaaa, to boli!!

"Zar ti ne shvatas koliki si idiot?!" promrmljala sam pokusavajuci da oslobodim bar jednu ruku da mu opalim samar, ali nista od toga. Ovaj je jaci od mene.

Oslobodio mi je vilicu i nasmejao se. Ha? Njemu je smesno!

"Zasto radis ovo? Sta cu ti ja?"  upitala sam blagim glasom iako sam iznutra gorela od nervoze

"Trebas mi da obavimo jedan posao." rekao je i namignuo mi.

Molim?!

"Molim?!" potrudila sam se da to ispadne nesto kao ljutito, ali je ispalo samo kao krestanje.

"Zacepi! Bez reci vise! Vidimo se za pola sata!" rekao je i otisao ispred, pretpostavljam u neku drugu postoriju. Posto je ova zgrada izgledala tako veliko.

Koji posao? Zasto bas ja? Upitala dam jednog momka.

"To samo on zna." rekao je i uzeo jednu stolicu koja je bila nedaleko od nas i rekao mi da sednem. Poslusala sam i sela. Dvoje momaka su izasla ispred, a troje su ostali.