Angel of darkness

Chapter 12- Message

Zadnji put sam pogledala u Harrya i on je zalupio vrata za sobom. Bas ga je naljutila. Nije trebala to reci. Mogla je malo da pripazi. Pogledala sam prema Jessy koja je ljutito gledala ka vratima. Htela sam da kazem nesto ali mi nista nije izlazilo uz usta, ni jedna rec. Nije bilo glasa, kao da sam zanemela. Izdahnula sam i prosla rukom kroz kosu. To mi je vec preslo u naviku.

"Jessy" tiho sam rekla ali se nije odazivala. Bila je zamisljena i tiha. Nervozno sam otpuhnula.

"Jessy pogledaj me." naredila sam ali se nije pomerala. Sedela je kao kip i glasno disala. Vec je pocela da me nervira.

"Pogledaj me ili vise neces imati prilike da me vidis. To ti obecavam." rekla sam, iako nisam stvarno mislila. Ko bi mogao izdrzati a da ne prica sa Jessy. Jednostavno ona mi cini zivot boljim. Bez nje sam obicna devojka bez humora. Hladna i zamisljena kao ona sada.

Okrenula se ka meni ali me nije gledala u oci. Ustala sam i prisla joj. Uhvatila sam je za bradu i podigla joj glavu.

"Gledaj, sada cu otici po Harrya, ali vraticu se da popricamo. Nemoj slucajno da si se uspavala." rekla sam i poljubila je u obraz pustivsi joj bradu. Ne bih mogla da se posvadjam sa njom. Previse je volim, kao sestra mi je.

Posla sam ka vratima i izasla ispred kuce ali Harrya nije bilo. Izasla sam na ulicu i videla ga jedno desetak metara dalje od mene kako ide niz ulicu. Pozvala sam ga ali se nije okretao. Pokusala sam da trcim ali mi stikle to nisu dozvoljavale. Jao, ko me je terao da obuvam proklete stikle, mogla sam jednostavno da obujem vansice. Izula sam stikle i ostavila ih pored kapije. Potrcala sam ka Harryu koji je vec bio ispred auta. Samo da ga stignem. Ubrzala sam tempo, iako su me noge bolele od hladnog betona i vec sam bila blizu auta. Pogledala sam u Harrya koji je vec usao unutra zalupivsi vrata. Okrenuo je kljuc i upalio ga dok sam ja stajala ispred naslonjena rukama na haubi kao neka kretenka. Auto je bio upaljen ali Harry nije dodavao gas vec je samo sedeo drzeci ruke za volan. Nisam htela da sklonim dok ne ugasi auto. Stajala sam i gledala ga u oci, ali on je bio tvrdoglav i nije nista radio. Udarila sam rukama o haubi i pocela sam da vicem najjace sto sam mogla.

"Harry, ugasi prokleti auto!" zazmurila sam i nasmejala se od muke. Harry je napokon ugasio auto i izasao zalupuvsi vratima. Kretao se ka meni i kada mi je bio dovoljno blizu zastao je.

"Sta zelis Kate? Zar nisi videla da nema sanse da je ubedimo." rekao je smireno i navalio se na auto.

"Imalo bi sanse da nisi onako izjurio." rekla sam i stala ispred njega. Prekrstila sam ruke i pogledala ga u oci koje su pridobile tamnu boju pretpostavljam od besa a mozda i zbog toga sto je ovde slaba svetlost.

"Hajde reci mi da nisi cula ono sto je poslednje rekla."

"Cula sam i verujem da je pogresila a vec sutra ce se kajati, uverena sam u to. Izletelo joj je, nije mislila tako." rekla sam i odbranila Jessy u pokusaju da smirim Harrya.

"Nije mislila ali je rekla. Ponekad moras prvo razmisliti pre nego sto kazes. Ja nisam imao detinjstvo koje je ona imala, iako ona toga nije svesna. Ja znam kako je to izgubiti voljenu osobu." zastao je ''Voleo bih da me ne smatras slabim jer to nisam, nisam ja kao neka curica koja se odmah rasplace i vrati korak unazad zbog uvrede. Uzaludno je da budem u njenoj blizini kada mi ona ne veruje. A ono sto sam rekao i dalje stojim iza toga, necu da pomazem nekoj nenormalnoj curi koja misli da joj ceo svet zavidi." Svakom recenicom je sve vise povecavao ton i sve vise me plasio. Kad bi moglo vreme da se vrati unazad, da sve bude savrseno, ali zivot uvek mora da bude zeznut makat i tudjom greskom. Uzdahnula sam i pogledala ga duboko u oci.

"Ne treba mi nicija pomoc, sam cu to da uradim. Sam cu da izbavim Louisa, makar mi to bilo poslednje." rekao je.

"Tako ne dokazujes da si hrabar i jak, vec glup. Tako sam sebi unistavas zivot, a ja to ne zelim. Pusti Louisa neka vodi svoj bedni zivot, ali pre toga moram da izvucem Jessy." rekla sam.