Neoprostiva greška (završena)

Neoprostiva greška

-"Ti nisi svesna u šta se upuštaš! Ne razmišljaš trezveno!" Njen glas je odjekivao stanom. Možda i nisam bila svesna u šta se upuštam, ali znam samo jedno da tada nisam krenula na taj put bez povratka, sada bi verovatno bila u nekoj bolnici u potrazi za svojim duševnim mirom.

Pre 10 godina...
Klub je bio ispunjen ljudima, nije imalo mesta ni za jednu novu osobu. Bila sam omamljena od gustog vazduha koji je bio pomešan sa dimom od cigareta. Sećam se da me je gušio vazduh i da mi je bilo previše vruće. Ne znam da li mi je bilo toliko vruće zbog likera ili je zaista bila nepodnošljiva toplota u klubu. Probijala sam se kroz masu ljudi tražeći Davida. Konačno sam ga ugledala, bio je u ćošku sa nekom lepom brinetom. Bila sam sigurna da joj obećava da će postati njen lični fotograf, da joj govori da je ona predivna i da ga je očarala ne bi li na kraju završio u krevetu sa njom. Ne znam kako ali skoro uvek su sve devojke padale na tu Davidovu priču. Odvojila sam ga na trenutak od te slatke devojke da bi mu saopštila da ću izaći malo na vazduh. Otišla sam na krov zgrade, uvek bi se tu okupljali kada bi želeli neku intimniju žurku. Bezbrižno sam stojala naslonjena na betonski stub. Posmatrala sam grad i čudila sam se zašto je toliko živ u pola tri ujutru. U tom trenutku sam osetila nečije strane ruke obavijene oko mog struka, jako su me stiskale. Okrenula sam u trenutku glavu i ugledala nepoznato muško lice koje je posmatralo moja leđa. Odmah sam pokušala da se iskobeljam iz tog odvratnog zagrljaja, i počela sam da vrištim. Njegova velika šaka je prekrila moje usne, drugom rukom me je grubo gurnuo na pod, lice mi je bilo okrenuto ka hladno betonu. Osećala sam nemoć, bes, nadala sam se da će neko naići do zadnjeg trenutka. Rukama sam neartikulisano mlatarala, on je sklonio svoju šaku sa mojih usana i jednom rukom zarobio moje obe ruke. Ponovo sam počela da vrištim, ali on je povukao na gore moju haljinicu, i pocepao moj veš. Ubacio je svoj penis u mene, i grubo me je uzeo. Od bolava više nisam mogla ni da vrištim, samo sam tiho jecala. Kada je završio svoj životinjski čin samo je otišao bez reči. Ja se nisam pomakla jos dugo sam gledala u beton, i nisma mogla ni da razmišljam, ni da osećam samo sam u prazno gledala. Ne znam u kom sam trenutku ustala i spustila haljinicu, samo znam da mi je jedino bilo u glavi da moram da dođem do Davida. Jedva sam hodala, osećala sam se tromom moji koraci su bili spori i neujednačeni. Koračala sam kroz masu ljudi nesnađeno, sudarala sam se sve dok nisam ugledala Davida. U tom trenutku sam dobila snagu, to poznato lice u masi nepoznatih mi je davalo neku nadu. Kada me je ugledao videla sam u njegovim očima zaprepašćenje. Krenuo je ka meni i upitao me " Šta se desilo!". Briznula sam u plač nisam mogla da se kontrolišem, potom me je samo zagrlio snažno. Oslonila sam se na njega i sporim hodom smo krenuli ka izlazu. Devojka koja je bila sa njim uputila mi je začuđujući pogled, ja sam samo zabila glavu u Davidova ramena. Uvek je bio moj oslonac, ali te večeri da nije bilo njega ne znam da li bih mogla, ili bolje rečeno da li bih skupila snage da se vratim kući. Stavio me je na zadnje sedište, samo sam pognula glavu i sklupčala se. U toku vožnje ponovo sam se izgubila. Sećam se da je David uporno tražio odgovor na pitanje šta mi se to desilo. Čula sam ga kako neprestano ponavlja to pitanje ali nisam mogla da odgovrim. U par navrata sam pokušavala da mu kažem da sam silovana ali ta reč nije mogla da pređe preko mojih usana, ostala bi kao knedla u grlu. Kada smo stigli u moj stan samo sam mu rekla da ne ide mada sam svakako znala da me neće ostaviti u takvom stanju i istog trenutka sam otišla u kupatilo. U kupatilu je postojalo ogromno ogledalo ispred kog sam stala i u odrazu sam videla jednu prebledelu, jadnu devojku sa razmazanom šminkom. Moja duga svetlo plava kosa više nije izgledala tako lepo na meni, moje plave oči su delovale izmučeno a moje pune usne su bile ispucale više nisu imale sjaj. U tom trenutku sam se stidela sebe, svog tela. Stid pomešan sa scenama od pre samo nepunih sat vremena su mi se vrtele po glavi. Osećala sam se izgubljenom morala sam nešto da uradim pa sam dohvatila prvo šta mi je bilo blizu ruku i gađala ogledalo. Razbilo se na sitne komade. Nisam želela da razbijem ogledalo, želela sam da nestane ta jadna devojka koja se ocrtavala u ogledalu ali nije uspelo, nije nestala. Setila sam se da je David tu pa sam samo povišenim glasom javila da sam dobro. Otišla sam pod tuš i pokušavala sam da isperem stid, bes, njegove ruke sa sebe. U jednom trenutku mislim da su moje suze bile u većem obimu od vode. Kada sam izašla iz kupatila ugledala sam moju sestru, David ju je pozvao. Ponovo sam se slomila i pala joj u zagrljaj i tiho jecala. Te noći sam iz nekoliko navrata uspela da ispričam šta mi se desilo.