Neoprostiva greška (završena)

Neoprostiva greška

-" Gospođice Tesa, moj sin mi je pročitao Vaš CV ali kao što rekoh ja sam veoma staromodna osoba tako da bih ja sada obavila još jedan razgovor pre nego što počnete sa poslom ako Vam to ne smeta."

Dobila sam tremu, imala sam osećaj kao da trebam da odgovaram istoriju u školi. Istorija mi je najgore išla i samim tim pred to odgovaranje sam uvek imala preveliku tremu.

-" Naravno ne smeta mi, pitajte me šta god poželite to je razumljivo ipak ću čuvati decu, a to je svakako odgovoran posao."

Na trenutak nas je prekinula kafa koja je stigla veoma brzo imala sam osećaj kao da sam u ekspres restoranu.

-" Dakle vi govorite tečno engleski, imali ste iskustva u čuvanju dece. Takođe ste završili i pedagošku školu tako da će te moći da radite sa decom i domaći, i da ih edukujete što mi apsolutno odgovara. Ovo je sve pisalo u Vašem CV-u, ne želim da Vas uvredim ali želim još jednom da Vas pitam da li ste sigurni da sve to možete da pružite?"

Preseklo me je nešto u stomaku, bila sam ja sigurna da sve to mogu pružiti deci ali nisam bila sigurna više toliko u moju sposobnost za osvetu ali nisam se dala pokolebati.

- " Sigurna sam, sve što piše u CV-u ja mogu pružiti i u praksi deci." Opet se na njenom licu pojavio onaj čisti, divni osmeh.

- " Sada mi je mnogo lakše, delujete zaista kao pouzdana osoba. Ja sam osetljiva po pitanju njih jer su pre godinu dana izgubili mamu u saobraćajnoj nesreći i ne želim da ih ugrozim ni u jednom trenutku."

-" To je zaista tragedija, jako mi je žao ali Vi nemate potrebe da se brinete ja ću se truditi da se deci uvek nađem i da na najbolji način obavljam svoj posao."

To sam zaista i mislila, bezobzira na njihovog strica. Popile smo kafu, nisam joj puno govorila o sebi tada. Posle kafe me je otpratila do sobe, da se odmorim posle leta. Rekla mi je da ću decu kao i njenog sina upoznati na večeri. Ni u jednom trenutku nije pomenula Alberta, nisam sigurnala da li mi je bilo drago zbog toga ili pak ne, ne znam ni sama tada su se u meni lomila osećanja. Soba je bila lepa, da to je prava reč, bila je i jednostavna. Kada sam ušla na vrata sa desne strane me je sačekao veliki beli garderober sa zlatnim detaljima koji je prekrivao ceo zid. Ispred mene ceo zid je zauzimao balkon sa tri prozora i nekim belim zavesama. Odmah pored vrata sa leve strane se nalazio noćni stočić takođe beo sa zlatnim detaljima, na njemu se nalazila i jedna manja lampa. Pored tog noćnog stočića se nalazio veliki drveni krevet sa belom poput mleka posteljinom. Kofer me je čekao pored garderobera. Sela sam na kraj kreveta i sećam se da sam se pitala šta ću ja sada, da li ću moći ali u svim tim pitanjima koja su mi se motala po glavi pojavila se ogromna želja za ljubavlju, želela sam da me neko voli. Kada govorim o ljubavi nisam mislila uopšteno, ja sam voljena bila i danas sam ali mislila sam na ljubav muškarca. Bila sam razočarana u muškarce nakon silovanja i tada u tom trenutku sam bila ali sam očajnički vapila za tom ljubavlju. Prvi put mi je toliko trebala i bila neophodna. Sa svim tim svojim mislima samo sam legla u krevet i uzela telefon mehanički da javim Davidu i Adi da sam stigla i da sam dobro. Sve do te večere ja sam ležala u istom položaju kao zaleđena nisam mogla da sredim mislim. Ali znam takođe da sam celo vreme molila Boga da Alberto ipak ne bude na večeri nisam bila još uvek spremna.