Neoprostiva greška (završena)

Neoprostiva greška

Oboje smo prsnuli u smeh. Odlučila sam da obučem pamučnu haljinicu sa prugama plavo-belim, i bele patike. Želela sam da se uklopim sa njegovom plavom majicom i crnim pantalonama. Vozli smo se kabrioletom. Vetar je milovao moje lice i kosu, prijala mi je ta svežina koja je bar malo činila da se moje lice rashladi od neke nopisive vrućine koje sam osećala. Muziku smo pojačali, pevali smo u ritmu vetra, sreća je bila u nama ali i svuda oko nas. Svuda sam sreću videla tog dana, sve mi je bilo lepo sunce, more, grad a najviše on. Prvo na šta mi je ukazao je to da je grad okružen planinama. Potom mi je na trgu govorio o istoriji grada, pričao mi je o tome kako se veruje da su prvo Kartaginjani osvojili grad, da je bio osvojen i od strane Vizantije... Sećam dok mi je to govorio ja sam ga pomno slušala ali sam razmišljala o tome kako je on mene osvoji isto kao što je Vizantija osvojila Paremno, samo dugotrajnije. Potom me je odveo do Normanske palate koja je bila sedište kraljeva za vreme normanske vladavine. Ta palata me je očarala, danas ona služi kao regionalni parlament sicilije. Potom me je odveo do Gradske katedrale, ta građevina ostavlja bez daha zaista ali mene je tada nešto drugo ostavilo bez daha. Kada smo izašli iz katedrale, ja sam odlučnim koracima koračala dok je Luka išao sporijim koracima. U jednom trenutku me je odlučno uhvatio za ruku i okrenuo ka sebi. Vreme se zaustavilo. On me je poljubio, odmah sam uzvratila poljubac. Ni o čemu nisma razmišljala tada, uživala sam u tim poljupcima, nisam želela da prestanu. Potom smo se zagrlili, dugo i čvrsto smo stojali u tom zagrljaju. Poljubio me je u kosu i tada je rekao " volim te", nisam ni sekundu čekala odmah sam mu  odgovorila " i ja tebe". Bila sam ispunjena dok smo se vraćali, prvi put sam se osećala potpunom. Nisam ni bila svesna da nisam bila potpuna sve do tada, tada sam shvatila da svako treba svoju drugu polovinu da bi bio potpun i da to nije samo neka romantičarska fraza. U jednom trenutku sam shvatila da ne idemo kući, mrak je već pao bila sam sigurna da su Pjer i Bjanka već uveliko bili kod kuće.

-" Gde to idemo? Deca su sigurno već uveliko kod kuće."

- " Još uvek ti nisam pokazao sve lepote Palerma, a što se tiče Pjera i Bjanke ništa se ti ne brini Adriana je tu."

Nije mi bilo prijatno to što Adriana zna da ću veče provesti sa Lukom, ali mi je bilo previše lepo da bih se protivila i mislila o tome. Doveo me je u neku malu kolibu, iz dvorišta se video celi grad, Ulične svetiljke su izgledale nestvarno lepo sa tog mesta. Posmatrali smo svetlost divog grada zagrljeni. Noć je bila topla, sećam se čak i mirisa koji je kružio vazduhom. Bio je to onaj letnji miris, jednako lep kao miris pokošene trave, letnje kiše... Unutar kolibe se nalazio jedan dvosed, sto na kom se nalazila ukusna hrana, dve stolice, kamin sa imitaciom vatre, a pored kamina se nalazilo neka prostirka od krzna. Sela sam na krznenu prostirku, a Luka nam je sipao vino i na nekom starom radiu je pustuo kasetu na kojima su se nalazile najlepše ljubavne pesme čime me je očara. Nismo govorili, ispijali smo vino gledajući se oči u oči. Njegova ruka je u jednom trenutku pomilovala moj obraz, približila sam mu se njegove usne su dodirnule moje. Opet su krenuli leptirići u mom stomaku, i ona slatka nervoza. Njegova ruka se spuštala, rukom je prelazio preko moje butine, svaki njegov dodir je budio još veću vatru u meni. Legli smo na krznenu postelju, a on je krenuo da ljubi svaki deo mog tela. Polako je deo po deo moje odeće skidao sa mene. Bez ikakvog straha prepustila sam mu se, pustila sam da nas on vodi u ovom strastvenom plesu. Prolao je rukom po mojim leđima.

-" Znao sam da si žena mog života onog trenutka kada sam te video na konju. Izgledala si veličanstveno, pomislio sam Bože koliko je ona nestvarno lepa i veličanstvena." Sa tim najlepšim rečima i dodirima sam utonula u najbezbrižniji san.