Neoprostiva greška (završena)

Neoprostiva greška

Takođe se i Adriana uključila u ovaj naš razgovor.

-" Tesa mislim da će Vam se ranč istinski dopasti. Priroda je predivna, mada da Vam kažem iskreno nisam baš oduševljena konjima ali priroda na ranču smiruje."

Tada je Pjer počeo da se smeje, a potom i Bjanka a za njom i Luka.

-" Bako ja ti se izvinjavam ali ja ovo moram da ispričam Tesi." Adriana se uz osmeh uhvatila za glavu jer je znala šta sledi.

-" Mi smo već dugo pokušavali da ubedimo baku da proba da nauči da jaše i ona je pristala jedne nedelje. I tako smo je tata, mama, Bjanka i ja čekli na ranču. Baka je došla ali došla je u haljini da jaše i to smo nekako preživeli našli smo joj drugu odeću. Ali pazi sada kada smo je konačno doveli do konja ona je pokušavala da se popne i tata joj je pomagao ali koliko je baka bila trapava toliko se i konj uzbudio i zadnjim nogama ju je odgurnuo i baka je prvi put završila u blatu ona pre toga nikada ali nikada nije pala da li možeš to da zamisliš?"

Svi smo se smejali. U lepom raspoloženju se nastavila ali i završila večera. Mislim da sam čak zaboravila na sav svoj bol, pa i na razlog zbog kog sam bila tu. Posle večere deca i ja smo otišli u njihovu igraonicu. Pjer mi je pokazivao sve njegove makete automobila, a Bjanka mi je pokazivala njene lutke ali i modne časopise u kojima se divila lepim devojkama. Veče smo završili u njihovoj sobi gde sam im pričala o nekim dalekim svetovima koje tek trebaju da istraže. Pričala sam im o Africi, Istoku, Zapadu... Deca su me sa uživanjem slušala i sa osmehom na licu utonula u san. Za mene je to bilo veliko zadovoljstvo zapravo čak mislim da mi je to prvo zadovoljstvo nakon one kobne noći. Laganim pokretima sam zatvarala vrata, a u tom momentu je naišao Luka. Polu tihim tonom mi se obratio.

- " Vidim da ste se sprijateljili, jako mi je drago zbog toga. Verorvatno znate da su ostali bez majke i osećam jako veliko olakšanje jer se lepo slažete."

- " Gospodine Luka deca su Vam kao anđeli i meni je neizmerno drago jer su lepo reagovali na mene."

-" Moram da ih sada poljubim za laku noć, ove večeri su zaboravili na mene."

Rekao je to kroz širok osmeh koji sam mu i ja uzvratila.

- " Laku noć gospodine Luka."

- " Laku noć Tesa"

Te večeri sam brinula o tome gde je Alberto, kada će se pojaviti, da li će se pojaviti. Ali sam mislila i o Luki, o tome kako je divan otac i kako ne mogu da zamislim da se on zapravo bavi nelegalnim poslovima i da je on brat onog monstruma. Naredno jutro mi je prošlo jako turbulentno. Zaboravila sam koliko su dani živi i ubrzani sa decom. Klinci i ja smo doručkovali veoma ubrzano, jer su se oni uspavali. Potom sam ih ispratila u školu. Imala sam slobodno vreme za sebe u periodu u kom su Pjer i Bjanka bili na nastavi. Nisam znala na koji način da ispunim to vreme, gospođa Adriana je otišla u grad poslom, Luku nisam ni videla tog jutra tako da sam bila sama sa poslugom. Šetala sam hodnicima jer su na zidovima bile okačene razne slike bila su to prava unetnička dela koja su me jako fascinirala. Dok sam izučavala te slike uhvatila sam vreme da razgovaram sa Adom na kratko, jer je ona žurila na posao. Kada sam završila razgovor na početku hodnika pojavila se Marija. Istinski sam želela da sa nekim  razgovaram, tako da se pojavila u pravi čas. Nosila je neke plave peškire u rukama.

- " Zdravo Tesa, vidim krenula si u mali obilazak."

- "Iskreno veoma su mi zanimljive ove slike ali da ti kazem još iskrenije veoma mi je dosadno pa zanimaciju tražim u slikama i hodnicima."

-" Onda ti i ja idemo da popijemo kafu, može? " Kao da je znala da mi upravo baš treba neko sa kim bih mogla da popijem kafu i ispunim svoje vreme.

- " Naravno samo sam čekala da me to pitaš"

-" Onda me sačekaj samo da ostavim ove peškire u sobu gospodina Luke pa idemo"