Neoprostiva greška (završena)

Neoprostiva greška

Od kako je Alberto otišao kuća kao da je prodisala, mada verujem da je to bio samo moj subjektivan osećaj dobro možda ga je delila još i Adriana. Luka i ja smo krenuli da provodimo noći na mom balkonu. Kada bi sve utihnulo, i noć bi se nadvladala mi bi sedeli na mojoj terasi i govorili bi o svemu, o njegovom životu, o mom, uspunima, padovima... Sve sam delila sa njim tih večeri, sve sem one kobne noći silovanja. Prvi put sam ovakakv odnos imala sa nekim muškarcem, ako ne računamo Davida mada ni njemu nisam govorila baš o svim svojim najdubljim slabostima. Beskrajno poverenje se tih večeri stvorilo između nas. Luki sam imala potrebu da odam svaku poru mog postojanja, budio je u meni osećaj spokojstva ali u isto vreme i osećaj nemira. Kada god bi smo se slučajno, ili namerno dodirnuli u meni bi celo telo zatreperelo, nemir bi zavladao u meni. To je onaj deo u kom se ljubav može poistovetiti sa morem, ljubav nam pruža mir i spokojstvo kao i more dok ga posmatramo kada je mirno, ali isto tako ljubav nam pruža i nemire i talase nekad veće a nekad manje kao i samo more. Sećam se jedne od tih noći na mom balkonu kada sam shvatila da nemam samo ja apsolutno poverenje prema njemu već da ga ima i on. Te noći mi je govorio o svom poslu.

-" Znaš Alberto je puako zbog ovog posla ali ja nisam imao tu mogućnost ja sam morao da se suočim sa realnošću. I meni bi bilo lakše da putujem svetom i da ne odlučujem ni o čemu, ali neko mora da preuzme odgovornost. Ja sam bio taj, ja sam morao da preuznem tu odgovornost. Predpostavljam da si i sama već svesna da je moja firma samo paravan za ilegalne poslove. Uzdahnula sam.

-" Jesam i moram ti reći da to nikako ne opravdavam."

-" Znam niko normalan ne bi opravdavao, ali tako je ja sada život ne mogu da promenim ovo je moj put iako možda i želim sada da ga promenim kasno je iz ovog posla se ne izlazi lako."

- " Znam, ali nadam se da ne želiš da prebaciš taj posao i na svog sina?"

" Nikako, nikada takvu grešku ne bih ponovio, moj otac je tu grešku uradio ali ja je nikada neću ponoviti. Pre nego što odem sa ovog sveta sve dugove ću odpaltiti, a moja deca će morati da žive negde u inostranstvu ali imaće svoj život i slobodu."

I bez tog njegovog saopštenja, ja sam verovala da on nikada ne bi ugrozio svoju decu, ali mi je ova potvrda bila draga i laknulo mi je jer sam tada bila zaista sigurna u to da u njemu preovlađuje dobrota. Nije pokazivao samo na mom balkonu da mu je stalo do mene, to je radio uvek kada bi mu se pružila prilika. Tako je jednog popodneva došao kući iako to nije bilo ubičajno vreme kada bi dolazio kući. Sećam se sedela sam na ugaonoj garnituri u salonu, čitala sam "101 činjenicu koju trebaš da znaš o konjima" ta knjiga je bila iz Pjerove bilioteke. Od kako sam se uselila u njihove živote krenula sam da ih učim dobrim vrednostima, i navikama a među tim navikama je bilo i čitanje knjiga. Dok sam sa uživanjem čitala knjigu, Luka mi je prišao i sa leđa me čvrsto zagrlio. Brzo sam se pomakla i okrenula se ka njemu.

-" Luka neko će nas videti i sve će pogrešno protumačiti." pokušavala sam da izgledam ozbiljno, ali moje usne me nisu slušale i automacki su ispoljile osmeh prema Luki.

-" A da mi promenimo ovu našu situaciju, i da oni koji nas vide ne shvataju pogrešno već da to što oni misle postane kompletna istina. Hoćeš li kreneš sa mnom?"

- " Hoću, a gde?"

U tom periodu zdrav razum i nije bio baš na mojoj strani, samo sam želela da provedem što više vremena sa njim pa sam tako prvo pristala, pa tek onda pitala gde.

-" Dok sam pisao danas jedan mejl, shvatio sam da ti uopšte nisam pokazao lepotu ovog našeg divnog grada. Iskreno se nadam da će ti se bar približno sviđati kao što ti se sviđa Firenca, a najviše bih voleo kada bi ti se toliko svideo da bi mogla da zamisliš da živiš ovde zauvek."

-" Pa to zavisi od tebe"

-" Kako od mene?"

-" Ako budeš bio dobar turistički vodič, i ako mi budeš prikazao grad na najbolji mogući način verovatno ću i poželeti da ostanem zauvek. Tako da potrudi se, a ja idem da se presvučem"

- " Čekam te, ali nemoj dugo, već mi fališ." Oboje smo prsnuli u smeh.