Volim te !

Dvadeset peti deo

-Koji je tvoj problem zasto si to uradio ? - vicem na Nikolu 

-Sta to ? -kaze , kao da nista nije uradio

-Prvo poljubio si me a drugo odakle ti ovo pismo ? - ljutito govorim i masem mu pismom ispred nosa 

-Prvo svidjas mi se , drugo on nije dobar za tebe , ti i ja bi bili srecni. - kaze skroz ozbiljno . Salili se on sa mnom ? Da se trenutno ne placem , smejala bi se ovoj izjavi . Druzimo se sve super i on to prijateljstvo pokvari i jos sakrije ovo pismo . 

- Nosi se ! - kazem besno i krecem da idem ali me hvata za ruku 

-Cekaj . - govori mi 

-Izvini ali nemam kad . - istrgnem ruku i trceci krenem prema kuci . 

Trcala sam brze nego ikada , na ocima su mi se kupile suze . Samo da mu se nije nesto desilo ? Ne mogu da verujem , da je ovo on ispisao ... i da je ovo Nikola sakrio od mene .Sve reci iz pisa mi se vrte po glavi tokom cijelog puta . Samo da ga vidim ...

***

-Emaa , sta je bilo ? - pita me Dzejk , jer sam utrcala u kucu , placuci . A zatim dolaze roditelji...

-Sta se desilo zasto places  ? - pita me tata

-Je li Marko dolazio ovamo ? - pitam zadihano od trcanja 

- Marko ? - kaze Dzejk . U tom trenutku cujem policisku sirenu pored nase kuce . Samo da se nesto ozbiljno nije dogodilo . Ja istrcavam napolje...

-Ema , gde ces ? - vice mama 

***

Dotrcavam do policiskih kola , koje su parkirane ispred Markove kuce.

-Izvinite sta se desilo ? Je li nesto bilo Marku ? - pitam policajca koji je ispred kola

-Jesi li ti Ema ? - pita me , a ja se zacudim kako zna moje ima . - Da- kazem

- Tvoje ime je izgovorio dok su ga vozili u bolnickim kolicima .- kad je to izgovorio nesto me je preseklo u grudima ...

-Je li dobro ? Sta mu ...- prekida me Dzejk 

-Sta se desava ? - ubacuje se Dzejk

-Marko je imao saobracajku . U bolnici je , ja ostalo ne znam . - rekao je  - Hvala vam. - rekla sam policajcu . Cim je to cuo Dzejk otrcao je u kola , a ja sam za njim . 

-Gde ces ti ? - pitao me je , vec ubacivajuci kljuc u auto .

-Idem stobom , pozuri! - govorim placuci , jer odma u glavi pomislim na najgore ...

-Ne placi , bice sve dobro ! - govori mi , a ja se samo nadam da oce ...

-Zasto si ti toliko potresena , i kako si znala da mu nije dobro ? - pita me upitno

-Nije bitno , recicu ti. - kazem drhtavim glasom

Stizemo u bolnicu 

***

-Mozemo li da udjemo ? Kako je on ? -Dzejk je pitao sestru koja stoji ispred njegove prostorije . 

-Imao je potres mozga , morate sacekati dok se ne probudi . Ne smem vas pustiti dok se ne probudi. Ima jos manje povrede , ali mislim da ce biti dobro. - rekla je ljubazno sestra

-Hvala . - rekli smo istovremeno i seli .

Otisli smo u cekaonicu i seli . Zvali su nasi roditelji , da vide kako je . Njegovi su na putu ovamo , ali guzva je prevelika pa ne znaju kad ce stici. Proslo je vec sat vremena ... ja sam vec previse zabrinuta 

-Zasto ne ides kuci ? Ko zna koliko cemo jos cekati . - reko mi je Dzejk 

-Cekacu dok se ne probudi sa tobom. - rekla sam mu - Kako god ti oces , prestani da se treses, molim te . - prisla sam mu u zagrljaj. - Bice dobro.- sapuce mi, umirujucim glasom

***

Proslo je jos nekih 20 minuta i sestra je dosla . 

-Pacijent se probudio , mozete ga sad videti . - rekla je .

-Hvala vam . - rekao je Dzejk i krenuo , a ja za njim

-Izvinite , pacijent je zamolio da prvo dodje devojka , Ema jel tako ? - kad je to izgovorila meni srce ubrza , a Dzejk me pogleda upino.

-Hvala vam . - rekla sam i krenula ali me Dzejk hvata za ruku .

-Sta ovo treba jebeno da znaci ? - samo sam se nasmejala  i krenula ...

***

Utisci ? Ako vam se svidja voutajte i ostavite vase misljenje ili kritiku . Hvala vam !!!