Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 1: Mia

Dodjavola! Gde si Myles?!!!!

Poslala sam mu cetvrtu poruku za redom. Vec pola sata sam cekala da se pojavi, a on nije cak odgovarao ni na moje poruke.

Ponekad se zapitam sta radim u vezi sa likom koji me tretira kao djubre, ali svaki put kada bih odlucila da zavrsim s njim, on bi me ubedio da ostanem. Bio je to bezkonacni ciklus, ali nekako nikada nisam mogla da ga pustim. Nisam imala pojma zasto.

Prijatelji smo otkada sam se doselila u Englesku i stvarno mi se dopadao, ali mislim da sam se najvise bojala da raskinem jer nisam htela da izgubim nase prijateljstvo.

Izdahnula sam besno. Zar je bilo toliko tesko da mi javi da kasni ili da cak nece doci? Mislim...poruka se iskuca za minut.

Pozvala sam ga jos jednom, ali naravno nije odgovorio. Poziv je otisao pravo na govornu postu. Ustala sam, setkajuci levo - desno. Sada sam pocela da se brinem. Sta ako mu se nesto desilo, pa mi se zbog toga ne javlja?

O Boze, nadam se da je sve ok. Javili bi mi da se nesto lose dogodilo, bila sam sigurna u to. Pre nego sto sam dobila priliku da pocnem da panicim, nesto ili bolje reci, neko, mi je zapao za oko. Zamalo da mi usta nisu poletela do poda, ali sam se zaustavila pre nego sto zaista jesu.

Momak je bio, pa prosto...prelep! Gledao je pravo mene!

Nisam skromna osoba, stvarno, znam da me nije tesko gledati, ali nisam bila ni mis sveta. Momci su uvek flertovali sa mnom, pokusavajuci da mi privuku paznju u klubovima, pozivajuci me na dejtove, ali nikada nisam u potpunosti razumela sto bas mene. Uvek sam smatrala da su oko mene mnogo lepse i zgodnije devojke.

Ali ovo je bilo nesto drugo. Izgledao je poput onih momaka koje sam vidjala na stranicama modnih casopisa. Poput nekog ko obicno izlazi sa supermodelima ili prelepim glumicama, a opet on je gledao u mene.

Zamalo da se okrenem, da proverim da l' ne gleda nekog iza mene, ali znala sam da to nije slucaj. Zasto je zurio? Da nemam nesto na licu? Trebala mi je sekunda da mi mozak skapira da momci koji izgledaju kao on postoje u pravom zivotu.

Iako je imao kapu, videla sam da ima crnu kosu. Bio je tamnije puti i muzevnih crta lica. Ostra vilica, ukrasena bradom, visoke jagodice koje su ga cinile jos toliko lepsim. U kontrastu sa ostrim crtama, oci su mu bile tako nezne. Bile su boje lesnike i naprosto prelepe, ukrasene dugim, gustim trepavicama. Nije fer! Nisam mogla da imam takve trepavice ni da sam stavila kilo maskare. Usne su mu bile tanje, ali podjednako savrsene. Vau.

Bilo bi premalo reci da je lep...bio je mnogo vise od lepog. Gledao me je sa zabavljenim izrazom na licu i shvatila sam da buljim. Pogledala sam ka zemlji, postidjena. Osmeh mi se oteo sa usana.

Iz nekog razloga, nije izgledalo kao da mu moj pogled smeta, jer me je nagradio blistavim, sirokim osmehom. Osvetlio mu je celo lice, cineci ga jos privlacnijim.

Zbog tog osmeha sam osetila kako mi se toplota siri celim telom, zelela sam da upoznam ovog decka.

Boze Mia, doslo mi je da samoj sebi lupim samar, kontrolisi se. Imas decka!

Samo...gledajuci u te oci, kako gledaju u mene, cinile su da se osecam tako posebnom, nisam mogla da kontrolisem te osecaje.

Gubila sam se u tom pogledu kada mi je telefon zazvonio. Bio je Myles. Znaci dobro je! Ljutnja je zamenila lepi osecaj topline. Javila sam se.