Nirvana (Zayn Malik)

Epilog

Proslo je 6 meseci otkada se sve dogodilo.

Bol...i dalje je tu, jaka koliko i one noci kada sam je izgubio.

Noci su strasne, dani sada vise nisu toliko losi.

Morao sam da se vratim svom svakodnevnom zivotu. Morao sam zbog porodice, momaka, fanova takodje. Sada sam uspevao da preguram dan, a da se ne osetim emotivno iscrpljenim, depresivnim ili da ne pomislim kako bih se svakog trena slomio i zaplakao.

Noci su sasvim druga prica. Vidjam je u snovima. Uvek mi je tako blizu, ali nikada ne mogu da je dodirnem ili da osetim njeno prisustvo, kao da mi je uvek bezala. To me je uvek teralo na vristanje i plac. Cak sam par puta i povratio koliko mi je bilo mucno. Bio sam poput senke starog sebe, niko vise nije mogao da me prepozna.

Svi su mi pricali da ce vremenom postati bolje, da je sve jos sveze, ali se ja ne bih slozio sa njima.

Nikada nece postati bolje, ovo nikada nece proci, samo cu, vremenom, nauciti da zivim sa tim.

Izasao sam iz kuce jer mi je trebao svez vazduh. Ponovo sam pusio, ali se bar nisam opijao. Znam da Mia ne bi zelela da zivim tako. Imali smo pauzu od 5 dana, tako da nisam imao sta da radim. Odlucio sam da prosetam do parka. Radio sam to svakog dana. Samo sam sedeo satima na nasoj klupici, ponekad sam pisao, ponekad samo razmisljao o svemu, pokusavajuci da nadjem smisao zivota, da nadjem nacina da se nosim sa svime.

Devojka prekoputa mene je pogledala u mom pravcu, stidljivo sklanjajuci pramen kose iza uveta. Videla je da sam primetio, pa mi se nasmesila. Bila je jako slatka, cak i lepa, ali ja sam osetio apsolutno nista. Osmehnuo sam joj se tuzno, a onda ustao i odsetao dalje. Nisam zeleo da pomisli da sam zainteresovan, a i nisam zeleo da je uvredim.

Nisam ih video vise, nijednu nisam primecivao. Naravno, video sam njihova lica, tela, ali meni to nista nije znacilo. Nisam osetio nesto, nisam mogao ni da sam hteo, a probao sam, i to ne samo jednom.

Bilo je prerano, ali iskreno...nisam verovao da bih ikada mogao ponovo da pogledam neku devojku kao sto sam gledao Miu.

Bio sam 100% siguran da nikada necu osetiti ono sto sam osecao zbog nje. Ona je bila moja srodna dusa, a ona je samo jedna.

Mia je bila u pravi...ona i ja smo zauvek.

-------------------

E pa dragi moji, to je to...KRAJ.

Oduvek sam znala da ce se prica zavrsiti na ovaj nacin, zato sam i pocela da je pisem, jer mi je ovaj tuzan kraj prvo pao na pamet, jedne veceri dok sam slusala 'Moments'.

Ovo je prva prica koju sam ikada napisala i objavila tako da mi je izuzetno draga, iako smatram da sam mnogo napredovala otkada sam pocela da je pisem. (Englesku verziju sam zavrsila pre vise od 5-6 meseci).

U svakom slucaju...zelela bih da se zahvalim svima koji su je procitali do kraja. Hvala vam do neba za to, neizmerno mi znaci. Takodje hvala za sve glasove i komentare. Hvala sto ste izdvojili deo slobodnog vreme da citate Nirvanu i hvala svima koji su je dodali i u svoju reading listu.

Sve mi to znaci jako mnogo tako da ne mogu dovoljno da vam se svima zahvalim...ali evo jos jednom i poslednji put HVALA!!!!!!!

Nadam se da cete dati mojoj drugoj prici 'Srce ne zaboravlja' sansu, a mozda cak i mojoj novoj fanfikciji koju cu uskoro da izbacim.

Volim vas sve!