Nirvana (Zayn Malik)

Prolog: Zayn

Kuci sam vec tri dana i sve sto radim je gledam TV, jedem i pijem...mnogo.

Znao sam da nikako ne pomazem sebi, ali je to bilo ono sto mi je trenutno trebalo. Iskreno sam mislio da ce mi kraj turneje dobro doci, ali sam se grdno prevario. Bar dok su momci bili pored mene, stvari se nizu ovoliko otrzale kontroli.

Kako sam poceo da se budim, tako sam sve vise i vise poceo da osecam posledice sinocneg pijancenja. Uzasno me je bolela glava.

Otvorio sam fioku nocnog stocica, trazeci aspirin. Dovraga, ponestalo mi je.

''U picku materinu.'', opsovao sam iznervirano.

Pa dobro, mogao bih da ustanem i odem do prodavnice. Trebale su mi cigarete u svakom slucaju. Znao sam da bi trebalo da batalim pusenje. Bila je to gadna navika, da ne pominjem nezdrava, ali sta sam mogao? Pokusao sam bezbroj puta da ostavim. Svaki pokusaj zavrsio se neuspehom.

Konacno sam se nekako izvukao iz kreveta, istusirao i obukao. Navukao sam crne pantalone sa pocepanim kolenima, crne cizme, a preko obicne, bele majice, svoju koznu jaknu. I dalje sam brinuo o tome kako izgledam, cak i kada sam bio ovoliko depresivan.

I onda se pitas zasto ti ljudi ponekad govore da si tast, nasmejao sam se samom sebi.

Poslednji put sam proverio frizuru i navukao crvenu kapu. Nisam zeleo da mi se frizura potpuno pokvari, ako bude pala kisa.

Napolju je bilo oblacno i mnogo hladnije nego sto je izgledalo, ali meni nije smetalo. Oduvek sam voleo hladnocu. Nije izgledalo kao da ce pasti kisa i uzeo sam to kao dobar znak.

Stvarno bi trebao da prestanem da sazaljevam samog sebe, bar danas. Bilo bi dobro da ponesem svesku sa pesmama, pokupim kafu i odem do parka.

Mozda bih mogao da izvucem par dobrih pesama iz ovog haosa u kome se nalazim. Pre sve ove slave i uspeha, stalno sam pisao, ali sam vremenom nekako prestao. Nedostajalo mi je, ali sam uvek bio ili previse zauzet ili patio od nedostatka inspiracije. Ali danas, iz nekog razloga, osecao sam se drugacije, osecao sam se inspirisano.

Kada sam to shvatio, raspolozenje mi se automatski popravilo.

Prvo sam svratio do apoteke po aspirin, jer me je glava ubijala. Zbog toga sam odlucio da od sada smanjim alkohol. Nisam nikako pomagao sebi time sto sam se opijao svake veceri, a i ovako bi mi pijanstvo samo na kratko smanjilo bol.

Usput sam svratio u mali kafe, u kojem sam ranije radio. Voleo sam tamo da svracam svaki put kada sam bio u Londonu, jer sam obozavao da provodim vreme sa ljudima koji su me tretirali kao normalno ljudsko bice, a ne kao Zayna Malika iz One Direction-a. Pricajuci sa starim kolegama me je jos vise oraspolozilo.

Ovaj dan i nije poceo tako lose, pomislio sam.

Visio sam tu kratko i onda konacno uputio ka parku. Bio je u blizini, pa sam brzo stigao. Pronasao sam svoje mesto i nisam mogao, a da se ne osetim pomalo nostalgicnim. ''Moje mesto'', je ustvari bila samo jedna obicna klupa, ali je za mene bila jako posebna.

Kada sam bio mladji, deka me je ovde dovodio. Uvek bismo sedeli na ovoj istoj klupi i uvek bi mi citao knjige. Nikada mi nije dosadio nas mali ritual, cak ni kada sam malo porastao, tada sam ja krenuo njemu da citam. Preminuo je pre par godina, bas kada sam ucestvovao sa momcima na X-Factoru, oduvek sam voleo da mislim da je on moj andjeo sa neba, koji me je cuvao i vodio na ovaj put. Ne prodje dan, a da mi ne nedostaje, bili smo jako bliski.

Sada svaki put kada sam tuzan, dodjem ovde i citam. Ponekad samo sedim razmisljajuci o svemu i svacemu. Tada sam uvek imao osecaj da je deda sa mnom i to mi je uvek pomagalo da se osecam bolje.

Pio sam kafu, razmisljajuci o ovom osecaju bola koji me je izjedao iznutra. To je sve bilo zbog Perrie. I dalje nisam mogao da verujem sa kojom lakocom je raskinula sa mnom. Kao da su 2 godine koje smo proveli zajedno bile nistavne za nju. Pre 2 meseca smo imali slobodan vikend i ja sam pozurio nazad u London, kako bih mogao citav vikend da provedem s njom.

Kada sam stigao kod nje, samo mi se blago nasmesila i nezno zagrlila, pre nego sto me je smestila na kauc i objasnila kako ne moze vise da se nosi sa ovom vezom, sa daljinom. Rekla je da sada mora da se fokusira na njenu karijeru, na njen bend i da nije vise mogla da podnese to sto ne mozemo cesce da se vidjamo. Takodje mi je rekla da vec neko vreme oseca kako se udaljavamo, ali da nije htela nista da mi kaze preko telefona.

Osecao sam se kao najveci debil; nisam ni primetio da nesto nije u redu s nama. Mislio sam da smo savrseni, da je ona savrsena.

Nisam znao sta da kazem, nisam bas siguran ni da sam mogao, zato sam samo ustao i otisao.

Bolelo je tako jako, jer iako su se njena osecanja promenila, moja nisu. Poceo sam da preispitujem svaku sitnicu koju sam uradio dok smo bili zajedno, pokusavajuci da razumem gde sam pogresio.

Kako ne bih upao u ozbiljnu depresiju, zatrpao sam se u poslu, izbacajuci svu negativnu energiju dok sam nastupao, u nadi da ce sve ovo brzo nestati...ali nije.

I dalje je bilo tu i nisam znao da li ce ovaj osecaj ikada nestati. Dok sam se gusio u mracnim mislima, nisam ni skapirao da buljim u devojku. Ne znam zasto, ali me je nesto iznenada privuklo ka njoj.

Setkala je levo, desno, delujuci nervozno i iznervirano. Bila je bas niska, ali mrsava, sa dugom crnom kosom, koja joj je padala niz ledja u blagim loknama. Na sebi je imala crne farke, crne, plitke cizme i dzemper na crno - bele strafte.

Kada se okrenula, malo sam uzdahnuo od iznenadjenja. Bila je prelepa. Skoro da nije imala sminku nas licu i zbog toga mi je bila jos privlacnija. Imala je srcoliki oblik lica, sa krupnim tamno braon ocima, malim nosom i pune, savrsene usnice.

Naravno, video sam brdo prelepih devojaka u svom zivotu, sve moje bivse su bile predivne, ali ova devojka je bila druga prica. Nesto u njoj je bilo tako ocaravajuce, prikovalo me je za nju momentalno. Zracila je, jednostavno nisam mogao da prestanem da zurim.

Osetio sam kako jednostavno moram da je upoznam. U tom trenutku sam se potpuno zbunio jer nikada nisam iskusio ovako nesto. Bilo je jako cudno, ali u isto vreme nekako senzacionalno. Osecaj je bio tako stvaran, nisam mogao da provalim sta se to desava sa mnom.

Mora da je osetila moj pogled na sebi, jer je prestala da se setka i pogledala me pravo u oci. Buljio sam do tacke koju bi mnogi smatrali nepristojnom, ali nisam mogao da skrenem pogled.

Stidljivo mi se osmehnula i skrenula pogled. Taj jednostavan cin ju je ucinio toliko vise magneticnom. Uzvratio sam joj osmeh, nisam mogao da se suzdrzim. Pogledala me je ponovo i tada sam konacno odlucio da cu joj prici.

Odjednom sam osetio kako mi nervoza raste i na povrsinu je isplivao stari, stidljivi Zayn. Sta ako je to uradila samo iz pristojnosti? Sve samopouzdanje koje sam stekao otkada sam sa bendom je odjednom nestalo i to zbog ove lepotice koju nikada nisam ni upoznao. Ovo je definitivno bilo cudno.

Konacno sam nagovorio samog sebe da joj pridjem, ali bas kada sam krenuo da ustanem, zazvonio joj je telefon.

-----------------------

E ovako...ovo je moja prva prica koju sam ikada zapisala. Dogadjaji u njoj se desavaju pre ''Srce Ne Zaboravlja'' i govori o Zaynovom zivotu pre nego sto je upoznao Ruby! :-)

Zelela bih samo da se najmnogopunije zahvalim jednoj predivnoj osobi i divnom bicu JOANNAH1245!

Njena podrska me je podstakla da prevedem ovu pricu i objavim je i na srpskom. Definitivno skoknite do njenog profila i procitajte njene predivne price! Verujte mi na rec...PREDOBRE su! Necete se pokajati...znam da ja nisam!!!!!

Nadam se da cete dati ovoj prici sansu, mislim da ce vam se svideti.