Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 22: Zayn

''Hvala Madrid!'', povikao je Liam, dok nas je gromoglasna vriska nasih fanova ispratila sa bine.

Zavrsio se jos jedan koncert. Adrenalin me je uvekliko drmao, ali bez obzira na to sto je koncert bio fantastican i sto je bio moj rodjendan, bio sam lose raspolozen. Naravno momci su pokusavali da me oraspoloze, fanovi takodje, samo sto nisam zaplakao pred hiljade devojaka kada su poceli da mi pevaju 'Srecan Rodjendan', ali to me je sve cinilo srecnim samo par minuta.

Sve sto sam zeleo, a nisam mogao da dobijem bila je Mia.

Nadao sam se da ce moci da dodje ovde, ali je to bilo nemoguce. Prvo smo se raspravljali zbog para, jer uporno nije htela da mi dozvoli da joj platim kartu. Rekla je da je to previse, da ne moze to da prihvati, iako sam je mali milion puta uveravao da to za mene nije nista i da apsolutno ne ocekujem nesto zauzvrat.

Kada sam konacno uspeo da je ubedim, iskrsao je novi problem. Ispiti su joj bili pomereni nedelju ranije i sada nije mogla da dodje, jer je naravno skola bitnija. Nisam bio ljut, razumeo sam ja sve, ali nije znacilo da treba i da mogu da budem srecan zbog citave situacije.

Sve sto sam zeleo bila je mirna vecera sa mojim najboljim prijateljima i mirno vece sa svojom devojkom. Ovog puta, morao sam da se zadovoljim sa polovinom ispunjene zelje.

''Iznenadjenje!'', cuo sam kako je uzviknula kada je Harry otvorio vrata.

''Diana?!'', Niall je viknuo u neverici, trceci ka svojoj devojci.

Na trenutak, srce je pocelo ubrzano da mi kuca, misleci da je mozda i Mia dosla.

''Nije mogla da dodje.'', rekla mi je Di, kada je primetila moju reakciju. Iako sam znao da nije, srce mi je ipak potonulo, ''Stvarno joj je tesko zbog svega, place vec 2 dana.''

''Znam.'', rekao sam snuzdeno.

Stvarno jeste puno plakala. Uveravao sam je da je sve u redu, ali mogao sam da vidim koliko joj je tesko.

''Uzgred, srecan rodjendan Zaynic!'', zagrlila me je jako.

''Hvala sreco.''

''Mia ti je poslala poklon, ja sam ti takodje nesto donela, ali sam ostavila to u hotelu.''

''Niste trebale.'', rekao sam joj.

''O veruj mi, trebale smo.'', zlocesto se nasmesila.

Cemu sad to?

''Ionako smo krenuli tamo.'', rekao je Niall, ne ispustajuci Dianinu ruku.

''Da, moramo da se spremimo za Zaynovu rodjendansku veceru.'', rekao je Harry, smeskajuci se.

Nikada nije skidao taj glupi osmejak sa lica. Dobro, nije glup, nego je mene trenutno sve nerviralo, jer sam bio tuzan sto Mia nije ovde.

''Nemoj da si mrgud Zayn, mi smo tu, pobrinucemo se da se zabavis.'', rekao je Louis, prebacujuci ruku preko mojih ramena.

''Znam Lou, samo...''

''Samo ti nedostaje, znamo, ali tako je kako je. Mozemo da se olesimo veceras ako zelis.'', pokusao je da me nasmeje.

''Mislim da to nije najbolja ideja.'', rekao je Liam, ali nije zvucao previse ubedjeno u sopstvene reci.

''Ma umukni Liame! Zaynu je rodjendan i ako on bude hteo da se napije, onda je to ono sto ce i da se desi.'', Lou nije dopustao da mu bilo sta pokvari raspolozenje.

Ponekad sam zeleo da budem kao Louis. Uvek tako srecan i pun zivota. To nije bilo moguce, on je takav bio po prirodi, ja bih delovao kao najveci cudak, videlo bi se da glumim.