Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 11: Zayn

Sunceva svetlost se usunjala u sobu, budeci me. Osecao sam se srecno, skoro sam i zaboravio kakav je to osecaj.

Okrenuo sam se i srce mi je potonulo. Kiseli izraz je zamenio osmeh, jer Mia nije bila u krevetu. Zar je otisla? Samo tako, bez pozdrava? Zasto?

Opet sam se osecao lose. Ustao sam, odvlaceci se u kupatilo. Pogledao sam svoj odraz u ogledalu, izgledao sam uzasno. Posekotina na usni je pocela da zarasta, ali je bila i vise nego vidljiva, a imao sam ogromnu masnicu ispod desnog oka. Uzdahnuo sam duboko, novinari ce poludeti za ovim. Jedva sam cekao da vidim sta ce sve izmisliti da se desilo sinoc.

Na brzaka sam se umio i oprao zube. Cuo sam buku u kuhinji, da l' je to neko provalio u moju kucu? Krenuo sam oprezno ka kuhinji. Srce je na trenutak sasvim stalo kada sam ugledao prizor ispred sebe. Bila je to Mia, spremala je dorucak, djuskajuci uz tihu muziku sa radija. Na sebi je imala samo moju majicu i svoje bokserice, trenerka je bila prebacena preko stolice, izgleda da joj je bilo vrucina.

Hrana je mirisala bas dobro, posla mi je voda na usta. Iz nekog razloga. ovo sto sam gledao je u mojoj glavi imalo savrsenog smisla, kao da je ovo bilo bas ono sto je trebalo da se desi. Oduvek sam hteo ovako nesto, a nikada nisam imao prilike da dozivim. Perrie je mrzela sve sto ima veze sa kuhinjom i kuvanjem.

Leptirici su poludeli u stomaku i osetio sam kako mi obrazi gore. Pozeleo sam da mogu da joj pridjem, da obavijem ruke oko njenog struka i poljubim je za dobro jutro. Umesto toga, odsunjao sam se do sanka, sedajuci i diveci se prizoru pred sobom.

''Pa dobro jutro.'', konacno sam rekao, odmarajuci bradu u svojoj saci i smeskajuci se siroko.

Ciknula je i poskocila od straha, ispustajuci parce slanine na pod.

''Zayn!'', povikala je, ''Smrdljivko mali! Koliko dugo sedis tu?'', pitala je ljutito, ali i zabavljeno.

Nesmejala me je njena 'uvreda'. Nije izgledalo kao da joj smeta to sto je prakticno bila u donjem vesu preda mnom, ali sam ja pozeleo da se obuce. Bilo mi je tesko da se koncentrisem, bila je prilicno zgodna.

''Dovoljno dugo.'', odgovorio sam, pokusavajuci da napravim super jezivu facu.

Samo je pocela da se smeje, vrteci glavom. Kako mi je ovaj dan samo divno poceo, mada sa njom mi se sve cinilo savrsenim; sinoc, jutros...mogao bih ovako u nedogled, pomislio sam.

''Nadam se da ti ne smeta sto sam ti ispreturala frizider. Nakon svega sinoc, mislila sam da je dorucak najmanje sto sam mogla da uradim.'', rekla je stidljivo. Bila je preslatka.

''Ni najmanje.'', rekao sam, ''Je l' si lepo spavala?''

''Odlicno ustvari. Ne pamtim kada sam zadnji put tako dobro spavala. Onaj tvoj dusek je bozanstven.''

''Znam. A je l' si ti dobro, zbog svega?'', pitao sam.

''Okej sam, malo potresena, ali procice. Je l' boli?'', uzvratila je pitanjem, gledajuci u moju lice.

''Izgleda gore nego sto jeste, veruj mi.'', utesio sam je.

''Stvarno mi je zao.'', pocela je da se izvinjava po stoti put.

''Mia, molim te prestani da se izvinjavas ili cu se stvarno naljutiti. Molim te, nista od toga nije tvoja krivica. Okej?''

''Dobro.'', rekla je snuzdeno.

Neko je pozvonio.

''Ja cu da otvorim, a ti bi mozda mogla da se obuces.'', nasmesio sam se zlocesto, besramno prelazeci pogledom po njenim nogama, ''Mislim da su to momci.''