Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 14: Zayn

Bili smo na putu nazad do mene. Pustili smo muziku i nismo se ni trudili da pricamo, samo smo uzivali u tome sto smo bili zajedno. Osetio sam kako Mia hvata moju slobodnu ruku, stiskajuci je blago. Pogledao sam je i ona mi je poklonila prelep osmeh. Uzvratio sam.

Nas treci sastanak nije mogao bolje da prodje. Konacno sam je poljubio, dobro ona je poljubila mene, ali je opet bilo mnogo lepse od onoga sto sam zamisljao. Nikada se nisam povezao sa nekim na ovaj nacin, bio je to neverovatan osecaj. Jednostavno sam konstantno osecao kao da se znamo 100 godina. Kao da smo stari prijatelji, a ne dvoje ljudi koje se tek upoznavalo. Bilo je nestvarno.

''O cemu razmisljas?'', upitala je.

''Ni o cemu posebno. Samo uzivam u svemu ovome.'', odgovorio sam.

''A sta je to sve?'', nasmesila se radoznalo.

''Ti, ja...mi.'', rekao sam joj iskreno, ''Uzivam u tome sto si ovde sa mnom, sto delim ovakve trenutke sa tobom, sto me tako drzis za ruku i buljis u mene kada mislis da ne primecujem.''

Mozda je sve sto sam pricao bilo blesavo, ali je meni stavrno znacilo. Uvek su sitnice bile te koje su me cinile srecnim, one koje sam najvise cenio. Video sam kako Mia sija od srece, ocigledno zadovoljna mojim odgovorom.

''Hej! Ja ne buljim!'', pobunila se.

''Aha, vazi, ma ne buljis uopste.'', namignuo sam joj, ''Samo mi se prividja.''

''Ja se samo divim tvojoj lepoti. Bas si mi micast.'', uzvratila je.

''Mislis zgodan i muzevan.'', isprsio sam se.

''Jok, mnogo si svadak!'', pocela je da mi prica bebecim glasom, a onda i da se smeje mojoj namrstenoj faci.

''Tvoja sreca sto vozim.'', pripretio sam.

''Mhm.'', promrmljala je kroz smeh.

Samo sam zavrteo glavom, malo iznerviran. Vec je znala kako da me isprovocira, opasnica mala. Nije mogla da prestane da se kikoce, pa sam i sam poceo da se smejem.

''Prava si lujka.'', rekao sam joj, a ona mi se samo isplezila.

Stigli smo ispred moje kuce i jedva sam cekao da provedem mirno vece sa devojkom i svojim drugarima. Krenuo sam da izlazim iz auta kada sam je ugledao. Zaledio sam se, sokiran. Cekala me je, ko zna koliko dugo, koracajuci napred nazad. Delovala je nervozno, ali je, kao i uvek, bila prelepa. Otkucaji su se ubrzali. Sta je trazila ovde i zasto sada?

''Koji djavo.'', rekao sam naglas, zureci u nju.

U uglu oka sam video kako Mia prestaje da se smeje, prateci moj pogled. Izraz joj je odjednom postao jedan prepun brige kada je skapirala ko je bio napolju.

''Ou.'', je sve sto je uspela da kaze, glas joj je podrhtavao. Bila je na ivici suza.

Okrenuo sam se prema njoj, hvatajuci je za ruku, ali se ona odmakla.

''Mia.'', pokusao sam da ostanem smiren, ''Molim te nemoj da budes takva, nista nece da se promeni. Obecavam ti to.''

Video sam da mi ne veruje i ne krivim je, da je obrnuta situacija, verovatno bih reagovao na isti nacin.

''U redu je Zayn, razumecu.'', rekla je ravnodusno.

''Razumeces sta?'', pitao sam zbunjeno.

''Ako budes zeleo da se pomiris sa njom.''

''O cemu ti to? Ne znam ni sta trazi ovde uopste.'', rekao sam iskreno.

''Ali ja znam, ipak sam zensko. Ocigledno te zeli nazad.''