Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 2: Mia

''Lepo je sto si nazvao.'', rekla sam polu besno, polu sarkasticno. Samo sto nisam pocela da vristim.

''Prvo...smiri se. Drugo, bio sam zauzet.''

''Cime tacno?! Sta je bilo toliko vazno da si morao da iskljucis telefon?! Ti shvatas da te ja cekam satima ovde, kao najveci idiot?! Nemoj ti meni da meni da kazes da se smirim! Objasni!'', bila sam tako ljuta.

''Slusaj Mia, ocigledno je da necu doci.'', ne zezaj, pomislila sam u sebi, ''Ali moram nesto da ti kazem.''

''I nisi mogao uzivo?'', upitala sam.

''Nisam, tako da hajde da zavrsimo s tim. Mislim da treba da raskinemo.''

!!!!!

Pretrnula sam. Mislim da sam upala u neku vrstu soka. Sve sto sam uspela da izgovorim bilo je: ''STA?!''

''Ne mogu vise da budem s tobom. Ovo ne funkcionise vec neko vreme, mislim da oboje to znamo. Najbolje je da prekinemo.''

Nisam mogla da se mrdnem, niti da prozborim jednu rec. Nisam mogla da poreknem to sto je rekao, zadnjih par nedelja su bile dosta klimave, ali nisam bila spremna na ovo! I to preko telefona. Ko radi tako nesto?!!!! Stvarno nisam predvidela ovo.

''Mia? Jesi li tu? Molim te reci nesto.''

Nisam mogla, ni jednu jedinu rec! Definitivno sam bila u soku. Onda sam zacula komesanje kraj telefona i palo mi je na pamet da nije sam. Raskidao je sa mnom pred nekim. To je bilo previse nisko cak i za njega.

''Je l' si ti to s nekim?'', konacno sam uspela da pitam.

''Aha. Sa Izzy sam ceo dan.'', rekao je ravno, kao da nije bilo nicega loseg u tome.

I onda mi je mozak konacno ponovo proradio i pocela sam da sklapam kockice: njegova 'najbolja drugarica', kako mi je stalno naglasavao, je bio razlog zasto raskida sa mnom. Nije postojalo drugo objasnjene.

U zadnje vreme su poceli bas da se druze i on je poceo da otkazuje nase planove jer bi ona uvek ponudila nesto bolje.

Kada sam htela da raspravim to s njim, samo bi mi rekao da sam paranoicna, da joj je samo pomagao da preboli raskid. Ooo...itekako joj je pomogao, sad sam sve razumela. Ipak, morala sam da pitam, zelela sam to da cujem od njega.

''To je zbog nje, zar ne? Zaljubljen si u nju?!!'', upitala sam hladno, sakrivajuci emocije. Zelela sam da vristim, placem, ali suze nisu navirale na oci.

''Zao mi je Mia. Nije kao da sam planirao da se to dogodi. Samo jeste.''

''A jel' prevara bila deo tvog plana, kukavice!'', razdrala sam se. Konacno sam pukla.

Sva bol, bes, neverica je pocela da kljuca u meni.

''Zasluzujem bolje! Nisi imao hrabrosti ni u lice da mi kazes! Bar si pokazao koliko vredis! NISTA!''

Stvarno me nije bilo briga sto su me ljudi u prolazu sada gledali sa neodobravanjem.

''Kako si mogao da mi uradis ovako nesto?!''

''Zao mi je Mia, imas svako pravo da me mrzis, ali preboleces.''

Po nacinu na koji je ovo izgovorio, jasno sam znala da mu nije ni najmanje zao, da samo zeli da ovom razgovoru sto pre dodje kraj.

''Nemam nista vise da ti kazem Mylese. Pretvaraj se kao da se nikada nismo ni upoznali.''

''Ne mogu to Mia. Pre svega ostalog, bili smo prijatelji.'', rekao je.

''I sam kazes...bili. Moraces, jer si za mene mrtav. Zbogom Mylese, zelim ti lep zivot!'', rekla sam i prekinula.

Zasto mi se ovo desavalo? Definitivno sam trebala da odustanem od ljubavi. Jednostavno nije bilo vredno to da mi srce iznova i iznova bude slomljeno.

Konacno su me osecanja stigla i pocela sam nekontrolisano da placem. Osecala sam se povredjeno, usamljeno i nevoljeno. Nije me bilo briga to sto sam u javnosti, nisam mogla da suzdrzim emocije. Sela sam na klupu i plakala.

''Nikada vise.'', prosaputala sam kroz suze, ''Nikada!''