Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 19: Zayn

Vece je bilo jos bolje od onoga sto sam zamisljao. Mia je vodila ljubav sa mnom onako kako nijedna nije do sada. Mozda je to bilo zbog toga sto je ovo pravi osecaj kada nekog volis.

Naravno, nije mi prvi put da se zaljubim, ali sada kada sam se osecao ovako zbog nje, pitao sam se da li sam ikada stvarno voleo neku od svojih devojaka? Cak je i veza sa Perrie bila nesto sasvim drugacije.

Nisam mogao da shvatim da je moguce da budem ovoliko srecan sa nekim. Bili smo daleko od savrsentva, tu nije bilo nikakve dileme, imali smo svojih mana, svadjali smo se za gluposti, ali ne bih ni zeleo da je drugacije. Sve sto je bilo bitno bilo je to kako sam se osecao kada je ona bila pored mene.

Toliko sam se pogubio u sopstvenim mislima, nisam ni primetio da Mia nije pored mene. Bacio sam pogled kroz prozor i video je na plazi, kako odmara u stolici za suncanje. Bila je umotana u cebe, sa soljom kafe u ruci.

Verovatno se probudila par minuta pre mene. Obukao sam se, nasuo sebi solju kafe, a onda izasao napolje.

''Hej, sto si me ostavila?!'', malo sam podigao glas, sunjajuci se iza nje.

Trgla se, zamalo prosipajuci kafu. Uplasio sam je, ponovo.

''Stvarno moras da prestanes da radis to, ubicu te.'', smeskala se zlocesto.

Seo sam na donji deo stolice, umiruci od smeha. Udarila me je po ramenu, jedva da sam i osetio, ali mi je onda dopustila da je privucem blize sebi. Cak me je i poljubila za dobro jutro.

''Kako si spavala?'', pitao sam.

''Savrseno.'', obavila je noge oko mene, ''Uvek tako spavam kada sam pored tebe.''

''Shvatas da smo spavali na podu?''

''Meni je bilo savrseno.'', slegnula je ramenima.

Sada sam shvatio da nismo vise pricali o spavanju.

''Ako bas moras da znas i meni je bilo savrseno i vise od toga.''

Uzeo sam gutljaj kafe. Bilo je hladno napolju, ali nam hladnoca nije smetala. Samo smo uzivala u ovom trenutku, upijajuci sve dragocenosti koje su se nalazili oko nas.

''Zayn?'', pozvala me je.

''Mia.'', odgovorio sam, pokusavajuci da je nasmejem.

Prevrnula je ocima, ali joj je osmeh ipak zaigrao na usnama.

''Je l' se mozda pitas ponekad kako je sve ovo kriminalno?''

''Nisam siguran na sta mislis?''

''Znas...ponekad osecam da je zlocin sto smo toliko srecni zajedno. Sta ako nastavimo da budemo ovoliko srecni, a onda se desi nesto lose? Plasim se.'', oborila je pogled, a ja sam se nasmesio.

Ovo je bila jedna od stvari koje sam toliko voleo kod nje. Ponekad je bila tako nevina i neodoljiva. Pozeleo sam da je zagrlim i da se mazim s njom ceo dan koliko je, trenutno, bila slatka. Uhvatio sam je za ruke.

''Nista lose se nece desiti.'', uveravao sam je, ''Mislim ja o tome cesto.'', konacno sam priznao.

''Stvarno?'', malo se iznenadila.

''Aha, ali se onda setim koliko je zivot ustvari kratak i kako ga ne treba trositi na glupsoti koje nas bacaju u bedak. Zato cuvam i cenim svaku uspomenu, svaki trenutak koji provedem sa ljudima koje volim. Sa devojkom koju volim.'', to je bilo to, sada ili nikada, ''A volim te, jako Mia.''

Bila je tiha par sekundi, kao da nije verovala svojim usima, a onda se siroko nasmejala i primakla blize meni. Sada su nam se usne blago dodirivale.