Nirvana (Zayn Malik)

Poglavlje 4: Mia

Nisam cula kada mi je prisao. Pitao me je da li sam dobro.

Aha, savrseno, pomislila sam u sebi.

Iz neobjasnjivog razloga, njegovo pitanje me je naljutilo i bukvalno sam se razdrala da me ostavi na miru. Po njegovom odgovoru, znala sam da sam ga uvredila. Jesam se osetila lose, nisam volela da budem zlobna prema ljudima.

Krenuo je da odlazi i naravno radoznalost je odmah proradila. Morala sam da vidim ko je.

Zinula sam od iznenadjenja kada sam videla crvenu kapu i pozadinu kozne jakne. To je bio isti decko koji me je posmatrao ranije. Ne razmisljajuci, povikala sam za njim, pozivajuci ga nazad. Bez obzira koliko sam se bezvezno osecala u ovom trenutku, jednostavno nisam mogla da mu dopustim da ode. Morala sam da se izvinim ako nista drugo.

Okrenuo se, dolazeci do mene, pruzajuci mi nesto iz dzepa.

Ono sto je rekao dok mi je davao maramu, nateralo me je da osetim neku cudnu toplotu u dubini stomaka. Nikada mi jedan decko nije rekao tako nesto. Svi moji bivsi su bili prave kretencine, nisam navikla da cujem ovakve stvari. Bilo je slatko, nekako romanticno.

Zasto sam mislila na romantiku minut posle raskida, to nisam znala, ali je to ono sto sam osetila.

Pogledala sam ga i videla kako crveni. Postideo se, kako je to medeno. Obicno je sada na red dolazio neki sarkasticni komentar sa moje strane, ali bio je tako sladak, nisam htela da ispadnem koza. Uzela sam maramu, upucujuci mu stidljiv osmeh.

Pocela sam da brisem suze i momentalno sam osetila njegov miris na njoj. Mesavina koze, znoja i parfema. Miris je bio bas, bas dobar. Cak je i mirisao privlacno...kako je za ime sveta to bilo moguce?

''Lepo mirises.''

Sta?!!! Zasto sam to izgovorila naglas?! Sta sam ja to radila? Sada je bio red na mene da se postidim. Oborila sam pogled. Osetila sam kako sam pocela da crvenim. Zbog nedostatka sminke sam se verovatno pretvarala u paradajz. Bas super.

''Hvala.'', je sve sto je rekao, sedajuci pored mene.

Bila sam zahvalna sto nije poceo da me zadirkuje. Nije seo previse blizu, ali sam zelela da se priblizi. Trebao mi je zagrljaj, uteha i nije me bilo briga to sto je on potpuni neznanac. Boreci se protiv poriva da mu se priblizim, pocela sam da se izvinjavam. Samo je odbacio sve, smeseci se. Je l' on stvaran?

Poceo je da se sali kako je verovatno bilo pametno sto sam ga oterala zbog toga sto je mozda bio neki ludak. Zgodan ludak, dodala sam u svojoj glavi. Bacila sam opasku kako i jeste verovatno psiho, na sta je on poceo glasno da se smeje. Bilo je tako slatko, tako savrseno. Da li je ovaj decko uopste imao mane?

Odjednom je postao jako ozbiljan. Pitao me je da l' bih zelela da pricam o tome sta se desilo. Momentalno je ponovo pocrveneo, dodajuci kako ne moram jer se ne poznajemo i sve, ali ja sam zelela. Ne znam sto ali imala sam osecaj kao da mogu da mu se poverim. Bilo je tako lako pricati s njim, sasvim prirodno. Delovao je kao neko kome mogu da verujem, kao neko ko je jako dobar i pazljiv.

Kada me je konacno pogledao, uzvratila sam, podizuci obrvu.

''Zasto me gledas tako?'', pitao je, ''Napravio sam glupost je l' da, totalno ti je neprijatno sada?''

''Ne, naprotiv, bas je pazljivo od tebe sto si pitao. Samo si me iznenadio, ipak me ne poznajes.'', objasnila sam.

''E pa onda...ja sam Zayn.'', rekao je, pruzajuci ruku ka meni.

Prihvatila sam je i on ju je stegao bas onako kako je trebalo; ni previse slabo, ni previse jako. Kada me je dotakao, rukom me je prosla blaga struja, najezila sam se. Zasto sam to osetila?