Venera

III - Biti srećan i imati sreće

Postoje ljudi koji misle da su rođeni pod srećnom ili nesrećnom zvezdom.
Veliki deo čovečanstva veruje u sudbinu koja je već predodređena još pre neko što smo se rodili. Naravno, ima mnogo onih koji smatraju da je čovek sam kreator svoje sudbine. Šta je istina? Oba. Neko se jednostavno prepusti sudbini jer nije spreman da prihvati odgovornost za sebe ili smatra da treba ići po onome kako je Bog rekao, dok neko preuzima život u svoje ruke i "prkosi" toj sudbini kreirajući nešto novo. Bitno je biti srećan i imati sreće.
Kao što rekoh, sreća je u nama i prvo je tu moramo potražiti da možemo živeti kvalitetnije.
Istinska sreća je suštinski deo našeg identiteta koja se postepeno budi uz odrastanje, a kasnije se uglavnom zapostavlja i ostaje poput senke u podsvesti. Mala deca nemaju odgovornost prema sebi jer ih roditelji štite i brinu se o njima. Zbog toga imaju prostora da osećaju sreću, a kada odrastu javljaju se obaveze koje se moraju ispuniti, teret života pada na njihova leđa i fokus im je na tome. Borba za egzistenciju postaje primarna i time nesvesno sebi uskraćuju istinsku sreću. Da bi odrastao čovek ponovo probudio istinsku sreću potrebno je da se vrati u detinjstvo i da se seti kako se tada osećao, a to se može postići kroz meditaciju kao i kroz vizuelni deo - gledajući slike iz detinjstva. Znam... Nekome detinjstvo nije bilo lepo, neko je trpeo nasilje, neko je bio siromašan, nekoga su roditelji napustili. Nažalost, te stvari se ne mogu promeniti, ali se mi možemo promeniti upravo sada. Bez obzira na to kakvo je bilo naše detinjstvo, bukvalno svako dete je moralo da oseća istinsku sreću bar na trenutke. Setite se tih blaženih trenutaka. Proživite to opet i opet i opet, sve dok vam sreća ne obuzme celo telo.
Odrasli i deca definitivno različito posmatraju na svet različito, u tome je ključ. Dok smo mi opterećeni zbog neke rupe na zidu, deca to vide kao ukras, kao kreaciju. Ja ne kažem da vi treba da se radujete zbog te rupe na zidu, ali da shvatite da se ta rupa može posmatrati malo drugačije, odnosno malo pozitivnije. U tom trenutku će vam se javiti volja da nastavite sa kreiranjem umesto stresa.
Ne zaboravite, dečija sreća je istinska sreća i to što više niste mali ne znači da ne možete biti, odnosno da se ne možete osećati tako.
Pozitivna osećanja u sadašnjosti grade blistavu budućnost.
A šta znači kada imamo sreće? To znači da nas prati sreća u našim poduhvatima, da sa lakoćom stižemo do cilja i to svako od nas voli, zar ne?
Onog trenutka kada probudimo sreću u sebi, sreća će nas pratiti gde god da smo i šta god da radimo. Sve što nam je do tada išlo teško, postaće mnogo lakše. Ne, to nije nikakva magija već prihvatanje neuspeha kao izazov koji brže dovodi do cilja.
Kad god je potrebno, budite to srećno dete, nije sramota.

*Ne zaboravite na odgovornost za samog sebe*