VIII - Paraliza sna

4 0 0
                                    

Prvo, da naglasim, ovo još uvek nije naučno dokazana stvar, istraživanje je još uvek u toku. Između ostalog, saznali smo ipak neke stvari vezane za paralizu sna.
Paraliza sna postoji od kako postoji i čovečanstvo, mada se na paralizu sna gledalo kao napad raznih vrsta entiteta. Od toga su nastale mnoge urbane legende, verovanje da čovek može biti zaposednut, verovanje da postoje veštice i mnoga druga verovanja. To je stvar subjektivnog doživljaja, a ne realnosti.
Glavni uzrok paralize sna je duboko potisnut strah ili više strahova koji se vraćaju putem snova.
Osim toga, paralizu sna najčešće doživljavaju osobe koje veoma malo vremena spavaju, osobe pod visokom tenzijom. Takodje, paraliza sna može biti i posttraumatski sindrom. Najvažnije od svega je da paraliza sna može biti veoma pozitivna jer indukuje osobu da se psihički razvija.
Mnogi ljudi koji su doživeli paralizu sna tvrde da je to jedno od najstrašnijih iskustava u životu upravo zbog nemogućnosti pomeranja tela.
Kada čovek uđe u REM fazu, tada se telo parališe da u slučaju noćnih mora ne napravi neki pokret kojim bi nesvesno povredio sam sebe, upravo tada se javlja i paraliza sna. Ljudi su ubedjeni da su potpuno budni i da vide razne entitete, medjutim tu dolazi do velike greške. Psiha jeste budna, ali telo nije (izmedju jave i sna). Što se više opirete paralizi sna, to osećate sve jači strah i gubite ogromnu količinu psihičke energije. Ljudi koji to doživljavaju češće bi mogli postepeno da sugerišu sebi da to nije stvarno i da je to san, psiha to upija i kad opet dožive paralizu, velike su šanse da postanu svesni da sanjaju i više ne osećaju strah, umesto toga ulaze u svet lucidnog sanjanja koje je veoma dobra terapija za psihu i psihički razvoj.
Ako ipak ne želite da idete na viši nivo sa svojim snovima, takođe morate ubediti svoju psihu da to nije stvarno i da izbegavate spavanje na ledjima.
Paraliza sna zapravo nije uopšte strašna pojava ukoliko se suočite sa tim što vam se dešava i pronađete uzrok toga.
Kao što rekoh, to se uglavnom počne dešavati između druge i treće faze, odnosno neposredno pred pubertet. U tom slučaju osim trauma i strahova kao uzroka može biti ubrzani hormonski razvoj deteta.
U suštini je sve povezano i svodi se na isto.
Što se tiče klasičnih noćnih mora, ukoliko nisu učestale, nema potrebe brinuti jer predstavljaju trenutno opterećenje. U protivnom, ako su noćne more veoma česte, uglavnom je reč o opsesiji, griži savesti ili o hroničnom nezadovoljstvu na privatnom i poslovnom planu - niz neuspeha, a takođe mogu biti određena ograničenja u životu, odnosno nešto što želite, a nemate mogućnosti da to ostvarite.

*Preporučujem da zapisujete vaše loše snove i da pokušate da shvatite zbog čega su nastali da biste mogli da se oslobodite tenzije*

VeneraWhere stories live. Discover now