Venera

XXXVII - Ljubav prema životu

Kažu... Život je samo tanka nit koja svakog trenutka može biti prekinuta, kao da nikada nije postojala...
Kažu... Život je samo jedan i kratak, ali mi kasno naučimo da živimo...
Da li ste se nekada zapitali kako se osećate u sopstvenoj koži? Da li ste nekad pomislili da je svaki novi dah jedan veliki dar?
Ono što većina ljudi naziva životom, to je samo nužnost za koju mislimo da je sloboda. Većina naših izbora se zasniva na nužnostima. Ako neko od vas pravi razliku između moram i želim, odlično zna o čemu pričam. Da li vi želite ono što morate ili morate ono što želite?
Naš mentalitet govoreći generalno se deli u dve sorte koje podrazumevaju novac i porodicu i to je upravo ono što većina naziva ispunjenim životom, kada ispuni bar jedno od ta dva. Daleko od toga da je loše imati porodicu, kao i novac jer nam je to samo dva uspeha više u životu, ali to nije život... Novac i potomstvo su nužni za opstanak naše vrste, takođe nam mogu doneti i mnogo sreće. Da li ste se nekada zapitali da je pored ta dva veoma bitno životno vreme? Na šta ga trošimo, kome ga poklanjamo i koji je krajnji cilj toga? Ako većinu života provedemo radeći za novac koji će nam obezbediti bolji život, kada će doći taj bolji život? Da li ćemo mi imati vreme da uživamo u tom životu? Mnogi ljudi celu godinu rade od jutra do mraka i ponekad sebi priušte da odu na more, koje je nagrada za njihov rad... Da li je to nagrada ili ropstvo? Lepo je sebi ispunjavati takve želje, ali ne u smislu da nam to bude nagrada za silni rad već radi ulepšanja života koji podrazumeva da imamo višak vremena. Ukoliko odlazak na more plaćamo kroz mukotrpan rad, šta će nam more? Životno vreme je nešto brzo prođe, kako god mi gledali na to, svakako je bolje raditi manje i sunčati se u dvorištu. Toliko je predivnih stvari oko nas u kojima možemo pronaći višestruka zadovoljstva, a ta zadovoljstva sputava ono što mislimo da moramo...
Često čujem izraz:"Ja to moram, jer niko to neće umesto mene." Ako već niko neće, zašto bismo mi podmetali svoja leđa?  Zašto smo se prihvatili takve odgovornosti ako radimo ono što moramo, a to istinski ne želimo? Kao što rekoh, lepo je imati potomstvo, ali to što je lepo ne znači da je to ono što zaista želimo, prvenstveno jer je potomstvo izuzetno velika odgovornost, a to izuskuje upravo ono što možemo osetiti kao moranje. Prihvatanje odgovornosti bilo koje vrste, a pogotovo kada je u pitanju potomstvo, podrazumeva da smo potpuno svesni onoga što hoćemo da učinimo i da to ne smemo osećati kao moranje već kao istinsku želju kojoj MORAMO biti dosledni...
Sve što činimo u životu, odnosno svaki sekund našeg postojanja bi trebalo da proživimo u zadovoljstvu olakšavajući sebi život i uvećavajući naše slobodno vreme, da bi ga proveli najbolje što možemo bez ulaganja preteranog truda, osim ako je ulaganje truda zaista naša želja, što takođe nije isključeno.
Sve ono što je hitno se ne može zaobići, a sve ostalo samo po potrebi. Vi nećete biti srećniji ako na primer učinite kuću blistavom, osim ako to baš volite raditi, već ćete se osećati oslobođenim "obaveze." Ni kuća neće biti "srećnija." Onda, koji je cilj? Oslobodite se unapred i radite ono što volite i želite jer nikada ne možete znati koji vam je poslednji minut.
U drugom slučaju, ako imate na primer biljke kojima je potrebno đubrivo i voda, vaši "plodovi" rada će se videti kada biljke porastu, pa ćete svako jutro kada otvorite oči biti srećni zbog divnog pogleda na vašu baštu. Ukoliko ih ne volite, a držite ih jer ih drugi imaju, bolje ih nemojte imati.
Živeti život punim plućima ne znači obići ceo svet, već imati svoj svet koji će nam doneti najviše zadovoljstva.
Uspešni (zadovoljni) kupuju vreme, a nezadovoljni ga troše da bi popunili prazninu. Sve dok imamo osmeh na licu, vreme ne može biti izgubljeno.