Venera

VI - Dečiji snovi

Uvek sam se pitala šta sanjaju bebe, ta nevina stvorenja koja još uvek ne znaju za svet oko sebe.
To je prva i nepoznata faza u svetu snova. Druga faza počinje u periodu od druge godine i traje do puberteta, s tim da u tom ranom periodu deca još uvek ne razumeju šta su to snovi, a pogotovo ne znaju da kažu šta su sanjali. Za njih je san i java ista stvar. Negde pre druge godine se postepeno upoznaju sa nekim strahovima kao što je strah od pada, povišenih tonova, a najviše od svega strah od nepoznatog. Strah od nepoznatog nas najčešće prati u toku celog života, pojedini ga prevaziđu i njima ostaje latencija ka strahu od nepoznatog. U suštini nije moguće prevazići to u potpunosti, uvek ostaje taj mali crvić.
Mala deca takođe sanjaju o svetu oko sebe, sanjaju osobe koje se staraju o njima, sanjaju ono čega se plaše i ono što im nedostaje.
Noćne more kod dece izazivaju nepoznate situacije sa kojima su se susreli u toku dana, zatim nedostatak sna, preterana aktivnost, nedostatak hrane i vode kao i nedostatak pažnje od strane lica koja se brinu o njima. Deca nemaju sopstvenu sigurnost i zbog toga sigurnost dobijaju uglavnom od osobe sa kojom provode najviše vremena. Kada se ta osoba udalji, javljaju se strahovi ali to nije ništa strašno i neobično jer ih svakako ne treba previše vezivati za sebe da bi bili sposobni da steknu sigurnost u sebe.
Najveći problem kod dece u ranoj dobi je psihofizičko nasilje u kome su žrtve ili posmatrači, koje se automatski projektuje na snove, a samim tim i na ceo život. Nažalost, teško ga je iskoreniti, ali ukoliko je vaše dete doživelo bilo kakvu vrstu neprirodnih situacija, neophodno ga je odvesti kod psihologa što je pre moguće i nikada ne prepuštati slučaju. Čak i ako smatrate da neke situacije nisu ostavile posledice na psihu deteta, nemojte rizikovati jer podsvest pamti više nego što možemo da zamislimo i u većini slučajeva se to ispoljava i kroz snove.
Ukoliko primetite da vaše dete ima nemirne snove, setite se šta je dete radilo u toku dana, da li je bilo previše aktivno, gladno i žedno i da li je dovoljno spavalo. Ako se dete uplašilo nečega, pokušajte mirnim tonom da mu objasnite na njemu razumljiv način da to zapravo nije strašno i pružite mu dozu utehe. Ukoliko se to učestalo događa, znači da postoji drugi problem kod deteta (naravno ako ne postoji nasilje u porodici) i u tom slučaju je moja preporuka da se dete odvede kod lekara.
Da bismo dete odgajili zdravije i sigurnije u sebe, potrebno je da stvorimo uslove za to, a osnovni uslovi su zdravo detinjstvo kao i zadovoljenje osnovnih potreba deteta.

*Vaše dete je vaša kreacija*