XIII - Emocije i Razumevanje

4 0 0
                                    

Postoje razne vrste emocija i jednostavno ne možemo svaku emociju ponaosob imenovati i zbog toga se držimo onih standardnih koje obuhvataju sve podvrste. Emocije u suštini predstavljaju neku vrstu negativnog ili pozitivnog uzbudjenja koje proizilaze iz naših čula, uverenja kao i od spoljnih faktora. Naučnici tvrde da je emocija potpuno prirodna ljudska stvar, sa čime ću se složiti s tim da je diskutabilno koliko je to dobro za nas. Na kraju krajeva, mi smo ljudska bića, a ne roboti.
Pre svega, pozitivne emocije pozitivno utiču na našu psihu i naše poglede na svet, motivišu nas i čine nas boljim, bar privremeno. Postoji mnoštvo pozitivnih emocija iza kojih se u dubini krije visok nivo straha. Emocija je maska za taj strah, pa se neretko dešava da kada prođe ta vrsta uzbuđenosti, osoba oseti neku prazninu ili oseti "glad" za još više pozitivnih emocija koje je mogu dovesti do anksioznosti pre ili kasnije, jer postane svesna toga da čak i za pozitivnu postoje određene granice (ne može sve u životu konstantno biti pozitivno, odnosno život je sam po sebi prepun uspona i padova).
Što se tiče negativnih emocija, one proizilaze iz sopstvene nesigurnosti kao i zbog osećaja koji se naziva "manjak slobode." Naravno, kompleksi tu igraju veliku ulogu kao i mnogo toga još. Glavni problem kod negativnih emocija je što svoje nedostatke projektujemo na drugu osobu (ne menjajte druge, već sebe - lepo zvuči u teoriji, ali u praksi je to mnogo teže). Ljudska bića imaju odbrambeni mehanizam zbog kojeg moraju na neki način opravdati sebe i svoje postupke i mnogo im je lakše da se opravdaju time što će drugog spustiti. Nije to njihova krivica jer ne znaju šta čine. Odbrambeni mehanizam je često veoma jak, pa mu je pristup skoro nemoguć. Svako bi trebalo da se zapita, kada ga ponesu emocije poput besa, šta je uzrok za to, da bi lakše prevazišao takvo stanje. Naravno, postoje situacije gde je bes sasvim normalna reakcija u smislu da nas neko lično ugrožava.
Takođe nije dobro ni potisnuti emocije, bile one pozitivne ili negativne, jer se one u tom slučaju kad tad vraćaju kao bumerang i tada postajemo najranjiviji.
Ravnodušne osobe se karakterišu kao osobe koje nemaju emocije, mada to nije pravilo (čak se i ravnodušnost može nazvati emocijom... Možda).
U nekim situacijama je ravnodušnost pozitivna, a u nekim situacijama negativna, ali jako kompleksna.
Postoji osećanje koje se naziva razumevanje i smatram da je to najbolji izbor.
U tom slučaju osoba ne potiskuje emocije već se trudi da razume koji je njihov uzrok. Razumevanje se bazira na samokritičnosti, razboritosti i rasuđivanju.
Osobe koje imaju razumevanje, uglavnom nemaju afektivne reakcije jer sve vreme razmišljaju i imaju visok nivo koncentracije i tolerancije.

*Čuvaj druge od sebe*

VeneraWhere stories live. Discover now