Venera

XLVI - Saobraćaj

Koji je uslov da postanemo učesnici u saobraćaju? Samo da se rodimo i ništa više od toga. Onog trenutka kada nas roditelji prvi put izvedu u šetnju, iako nesvesni sveta oko sebe, automatski postajemo učesnici u saobraćaju. Naša prva iskustva u saobraćaju sigurno nećemo zapamtiti, ali ćemo zapamtiti kako su nas roditelji učili da se ponašamo kao učesnik u saobraćaju, naravno kada krenemo da hodamo i počnemo da upoznajemo svet oko sebe.
Svi mi znamo da pešaci u saobraćaju imaju najveća prava, odnosno najveću prednost, ali sve više zloupotrebljavamo ta naša prava. Zašto? Pa eto, može nam se. Da li prelazimo na crveno, van pešačkog ili pretrčavamo ulicu uopšte nije bitno, bitno je da su svi dužni da nas propuste, zar ne? Ne, niko nije dužan da nas propusti, ali to mora da uradi da bi sprečio da se povredimo, jer u protivnom će odgovarati pred sudom iako možda nije kriv. Isto kao i mi, vozač je dužan da se uveri da može bezbedno da se kreće, odnosno da ne ugrožava drugog, dok nas pešake to uopšte ne zanima. Pešak koji pređe na crveno će možda neki put dobiti minimalnu kaznu i to je sve. U praksi se to retko dešava.
Svi negde jure kao da vlada neka anarhija. Naravno, ima mnogo vozača koji ne vode računa. Koliko god da vozač ne vodi računa, mi možemo sprečiti mnoge situacije i spasiti sebi život.
Zanimljivo, kod nas je bilo nekoliko pešaka koji su poginuli na autoputu. Fenomen. Šta će pešaci na autoputu? Ima tu mnogo čudnih situacija kao što je pretrčavanje u delu koje nije dovoljno osvetljeno... Ima ljudi koji šetaju sredinom kolovoza...
O vozačima da ne pričam... Voze kontra-smerom, prelaze preko pune linije, lete motorima preko nadvožnjaka, voze velikim brzinama, pod uticajem droga/alkohola i mnogo toga još. Pešaci i vozači su podjednako neodgovorni.
Ljudi... Da li vi shvatate da vas jedno pretrčavanje može koštati života? Da li shvatate da zbog kašnjenja na posao možete izgubiti glavu? Da li vi znate koliko je motor sam po sebi opasan, a pogotovo kada uleće u makazice ili krivinu sa 300 km/h? Da se na tome priča završava, bilo bi i u redu. Problem je što jedna osoba može da izazove veliki udes koji može ubiti mnogo njih, ni krivih ni dužnih. Svi znamo da je pri lošim vremenskim prilikama potrebno povećati opreznost, ali što bismo kada se možemo klizati pokazivajući svoje "umeće."
Ukoliko želite da se pokažete, radite to na mestima gde se to sme raditi, gde ne možete ugroziti druge i definitivno bi bilo manje saobraćajnih nesreća. Ništa nije vredno vašeg ili tuđeg života.
Takođe, pešaci, obratite pažnju... Od telefona se možete odvojiti dok prelazite ulicu, bar nemojte dozvoliti da neko drugi odgovara zbog vas jer nije stigao da se zaustavi.
Roditelji, učite svoju decu o ispravnom ponašanju u saobraćaju... Nemojte raditi stvari koje ne biste trebali, pogotovo kada ste sa decom jer deca prate svaki vaš korak i nesvesno ih učite da budu neodgovorni i bahati.
P.S. Ništa, ali ništa nije vredno više od života.