Venera

XXVII - Posao

Pošto smo zaključili da je novac neophodan za život, ali takođe je odlično sredstvo koje nam daje više slobode da se posvetimo sebi i ovozemaljskim uživanjima, sad je vreme da objasnim malo više o odnosu prema poslovima.
Dakle, koja je vaša prva pomisao kada čujete reč "novac?" Da li je u pozitivnom ili u negativnom kontekstu? Prema mojim ličnim istraživanjima, prva pomisao koju ljudi imaju je:
-Pohlepa
-Zlo
-Kriminal
-Samoživost
-Manjak empatije
Iz primera zaključujemo da je kontekst češće negativan nego pozitivan. Naravno bilo je i onih koji su rekli nešto pozitivno o novcu.
Pre svega, vi možda sebe smatrate za dobru osobu i to je u redu, pa vam je ispod časti da uzimate novac na kvarno ili da se bavite kriminalnim radnjama. Realno gledano, na Balkanu je definitivno standard veoma loš, teško je doći do posla, a još teže do dobro plaćenog posla. Mnogi su završili fakultete i sada su nezaposleni ili rade u ugostiteljstvu i trgovini.
Ne, nemam ništa protiv osoba koje rade na takvim mestima, prva ja sam radila na tim mestima. Mada... Takva mesta su uglavnom malo plaćena u odnosu na trud i rad koji se ulaže, a da ne govorim tek o tome da je rad sa ljudima veoma iscrpljujuć, pogotovo što svaki čovek svoje probleme pokušava da reši na mestima koja nisu predviđena za to. Mnogo godina školovanja pada u vodu onog trenutka kada upadnemo u taj začarani krug borbe za opstanak.
Takođe, tu se javlja zavist prema onima koji nemaju završene škole i fakultete, a rade na boljim pozicijama. Neću ulaziti u to. Suština je da uopšte nema pravila i da se svako snalazi kako može bilo to na legalan ili nelegalan način. Većina zaposlenih ljudi koji rade za male plate, nestrpljivo čega taj dan kada će uzeti svoj novac i istog trenutka platiti sve račune, kupiti potrepštine, a za ostatak novca živeti opušteno nekoliko dana nakon dobijene plate. Samo nekoliko dana... Nakon toga sledi pozajmica ili veliko uskraćivanje sebi i svojoj porodici. Ko ima decu, snalazi se na razne načine jer za decu mora biti.
Zatim se pojavim ja sa bajkom o tome kako imamo pogrešan odnos prema novcu, zar ne? Možete na to gledati kao na bajku, razumljivo je.
U čemu mi grešimo, generalno?
Pre svega, ne poštujemo sebe dovoljno i često dozvoljavamo sve što ne bismo trebali jer mislimo da je moglo biti i gore.
Da li ima gore od ovoga?
Ima... Ljudi koji ceo mesec jedu suv hleb i krompir i tako žive. Obično se time tešimo i nastavljamo da radimo kao crnci misleći da treba da budemo zahvalni. Bolje bilo šta nego ništa...
Nakon toga, nemamo dovoljno samopouzdanja da se suprostavimo...
Danas stalan posao smatramo posebnim uspehom u životu, a benefit tog uspeha je uzimanje kredita. Zbog toga obično ne želimo da rizikujemo i da se suprostavljamo.
Treće važna stvar koja nas sprečava da napredujemo su naše porodice, tačnije uslovljenost, pogotovo kada nemamo drugi izvor prihoda i naš jedini fokus u tom trenutku je da donesemo novac.

*Kada imate posao, živite u zoni komfora*