Venera

XLVII - Vozački ispit

Ovo je na neki način nadovezivanje na predhodnu temu i ova tema zanima svakoga ko se odluči da polaže vozački ispit. Kod nekih postoji doza straha, uzbuđenja ili manjak/višak samopouzdanja.
Za vožnju, strah i panika su najveći neprijatelji jer u potpunosti blokiraju osobu, a pogotovo kada joj/mu se desi opasna situacija koju MOŽE da izbegne. U tim trenucima nije sposobna da reaguje, a najgore je to što za strah i paniku uopšte nema vremena. Većina ljudi/žena razmišlja samo o jednom... Kako da položi iz prve i da se reši toga... Međutim, to je najmanje bitno u celoj priči.
Najbitnije je da budemo svesni gde se nalazimo i da budemo odgovorni za ono što nas čeka. Svako će kad-tad položiti, ali mnogi i dalje neće moći da se dobro snađu kasnije ili još gore - krenu da se iživljavaju na ulici jer su konačno dobili dozvolu za to. Niko ne dobija dozvolu za iživljavanje. Biti vozač je ozbiljna stvar, istovremeno nam daje slobodu, ali nam daje i mnogo opasnih situacija.
Mnogo mladih pred punoletstvo odluči da polaže svojevoljno ili na predlog/zahtev roditelja i to je u redu ukoliko su zaista odgovorni. U praksi to često nije slučaj, pogotovo među dečacima koje drmaju hormoni i jedino što žele je dokazivanje. Svaka vrsta nespremnosti/neodgovornosti je svakako opasnost na putu. Zakon nam dozvoljava da sa nepunih 18 godina možemo polagati i voziti, ali zakon ne može da odredi psihičku zrelost osobe.
Da bi se lakše savladao teorijski i praktičan deo ispita, logično je da treba slušati instruktore i prihvatiti sopstvene greške, a zatim ispravljati iste. Oni nikome ne govore određene stvari iz namere da diskredituju svoje učenike i njihova odgovornost je veoma velika, tako da ih ne treba olako shvatati.
Najvažnije od svega je  postavljanje pitanja na koja će vam instruktori uvek odgovoriti jer je to sastavni deo njihovog posla i za to su plaćeni. Nije poenta samo naučiti, već i razumeti ono naučeno da bi se u praksi adekvatno primenjivalo. Neke stvari će vam ponoviti mnogo puta, bez obzira što ih znate, ali te stvari su ključne i potrebno je da vam uđu u "krv." Sve ono što se polaže, praktični i teorijski deo, je minimum koji se mora ispuniti, a sa položenim ispitima dokazujemo da smo naučili taj minimum i da možemo voziti... Iskustvo dolazi kasnije. Naravno, postoje i talenti koji mogu besprekorno voziti nakon dobijanja dozvole, ali to je veoma retko. Sve dok ne postanete sigurni u sebe, povećajte opreznost, odnosno nemojte rizikovati bilo šta ukoliko ne morate.
Takođe, niko vas neće namerno da obori na ispitu, odnosno ne može, ukoliko ste sve dobro uradili. Naravno, postoje i oni koji su malo rigorozniji i zahtevniji, a upravo to može biti za vaše dobro.
Ono što svi MORAMO znati su pravila saobraćaja i saobraćajni znakovi.
Ono što svi MORAMO ispoštovati je obavezno zaustavljanje na STOP i na crveno, neoduzimanje drugima prvenstvo prolaza, posebno obratiti pažnju na pešake, obavezni migavci kada god menjamo način kretanja, uveravanje pre nego što započnemo neku radnju kao i neprekoračenje brzine koja je dozvoljena.
P.S. Bez odgovornosti, škola se skupo plaća.