Venera

XXXIV - Potreba i želja

Većina nas u detinjstvu je živela prilično skromno, a roditelji su nas učili da napravimo razliku između onog što želimo i onog što nam je zaista potrebno. Naravno, svakom detetu je teško objasniti zašto mi ne možemo da mu kupimo najnoviju igračku na tržištu, ali smo se ipak prilagođavali onim što imamo. Ne mogu reći da je to bilo idealno, ali sa sigurnošću tvrdim da je bilo bolje iz prostog razloga što smo imali čemu da se obradujemo, a kada imamo sve na tacni u svako doba dana i noći, vremenom se prezasitimo i osetimo prazninu ili potrebu za nečim još boljim. Deca su zavisna od roditelja u svakom smislu i ako im roditelji ne mogu priuštiti ono što žele, to nešto ne mogu ni dobiti. Potrebno je pronaći neki balans gde niko neće "mnogo" da trpi. Takođe, žrtvovanje svojih potreba zbog želja svoje dece opet nije dobro, u smislu da roditelji nemaju šta da obuku, a deci stalno kupuju sve i svašta.
Šta se dešava kada deca odrastu? Postaju nezavisni i dobijaju pravo na izbore, s tim da ni ti izbori nisu isti za svakoga, pogotovo ako su deca odrasla u porodicama koje nemaju status u društvu i za tu decu je kasnije definitivno teže da ispune svoje želje jer kreću od nule. Naravno, veoma važnu ulogu igraju i sposobnosti te odrasle dece. Ako osoba ima dosta sposobnosti, biće joj lakše da se probije i kreira svoje carstvo. Jedna od ključnih stvari za kreiranje svog carstva (ne mora se isključivo odnositi na materijalno) je da shvatimo koje su naše želje i šta je ono što nam je zaista potrebno, a nit između ta dva je veoma tanka. Kada se ta dva poklope, odnosno kada je preseče ta nit koja ih odvaja, uspeh je zagarantovan. Ukoliko na primer imamo potrebu da završimo neki fakultet radi pronalaženja bolje plaćenog posla, to nam se može ostvariti, ali nije garantovano da ćemo postići pravi uspeh, ali ako uz to zaista uživamo u odabranom fakultetu, uspeh ne može da izostane. Mi možemo postati advokati i tu možemo lepo da zaradimo, ali ako se ne pronalazimo u tome, ne može nam ići dobro. Zašto? Zato što fali strastvenost koja budi najveću dozu motivacije i samim tim ne osećamo "težinu" tog posla.
Naravno, većina ljudi su primorani da rade određene poslove kako bi sebi obezbedili egzistenciju, vremena su teška, većina života se svela na preživljavanje, samo... Odmah da znate da nikada ali nikada na takav način ne možete postići uspeh kakav želite. Ono što možete da uradite u tim slučajevima, ukoliko nemate alternativu, jeste da pokušate da zavolite ono što radite, odnosno da pronađete ono što je dobro u tom poslu, a isto važi i za ljude u vašoj sredini ili neke druge situacije koje niste zamislili kao vaše "carstvo."
Ukoliko na primer radite u pekari, a ne volite taj posao ili je malo plaćen, zamislite kako će to pecivo nekome izmamiti osmeh na lice, budite ponosni na svoj trud i produkt vašeg truda i unesite osećanja u to. Vremenom ćete doživeti veliko iznenađenje. Pokušajte.