Venera

XXV - Muškarac

U prirodi alfa mužjaka je da bude zaštitnik svoje porodice, da im obezbedi sve što im je potrebno za njihov opstanak. Njegov genetski kod predstavlja jednog predatora kojem je rizik deo svakodnevnice. Ukoliko bi jedan muškarac odlučio da bude u zoni komfora, njegov opstanak bi bio veoma poljuljan. Kako kod životinja mužjaka, tako i kod ljudi (muškaraca), oni su rođeni da štite svoju teritoriju svim mogućim sredstvima, pa čak i sopstvenih životom. Za njih to nije žrtva već čast.
Na početku sve je bilo dobro i skladno... Muškarci su išli u lov i to je bila njihova osnovna dužnost. U mnogim plemenima, da bi dečak postao muškarac, nije bilo dovoljno samo da odraste, već je morao da dokaže da je sposoban da bude muškarac, u protivnom ne bi mogao da zasluži da ima porodicu, a možda bi čak bio proteran iz plemena. Mladi dečaci su tretirani na razne načine i prolazili kroz razne rituale koji dolazuju muškost. Današnje moderne žene ne mogu da shvate koliko je zaista bilo teško biti muškarac, pa sebe nazivaju kraljicama samo zbog toga što imaju sposobnost rađanja i što mogu da istrpe tu bol.
Zapravo, muškarci su sposobni da istrpe mnogo jaču fizičku bol kao i psihičku tenziju, pritom da to niko ne primeti. Ono što nije vidljivo na prvi pogled, to ne znači da to ne postoji, zar ne?
Njihove sposobnosti su istovremeno sila koja osvaja i sila koja razara svet. S obzirom da je očuvanje svoje teritorije, kao i uvećanje iste važnije od njihovih života, to je zahtevalo da započinju ratove i osvajaju. Početak svih ratova nastao je kada je bila velika nestašica hrane i tako je krenula borba za opstanak. Ko preživi, odneće lovinu porodici i tu je kraj. Kasnije je to poprimilo drugačije oblike jer su shvatili da se iz ratova može izvući korist: uvećanje ili očuvanje teritorije. Muškarci su bili ponosni što idu u rat, a tu nije bilo mesta za strah... Sad zamislite samo koliko su sakaćeni u tim ratovima, a to su bolovi koji ne mogu da se porede ni sa čim. Naravno, bez obzira na sve okolnosti, ratovi su previše štete doneli, a konkretno ništa dobro nisu doneli.
Izuzev toga, kod muškaraca je logika prilično razvijena i to je jedna od stavki gde se muškarci i žene veoma razlikuju. Kada ženu ponesu emocije, ona potpuno gubi logiku (u većini slučajeva), dok muškarca obično ne ponesu emocije i logika ostaje zaštićena.
Isto tako, možda je grubo reći, muškarci svoje žene posmatraju kao osvojenu teritoriju koju niko drugi ne sme da dira, osim njih samih.
U prirodi muškarca je da bude ljubomoran, ali to nije zbog toga što je previše lud za ženom (čak ni to nije isključeno) već je smatra osobom koja samo njemu pripada, sve i da nema nikakva osećanja prema ženi sa kojom je. Ali... Nemojte to odmah shvatiti kao nešto negativno...
Muškarac koji shvati da pored sebe ima neprocenjivo blago, sposoban je čak da svoj život stavi na kocku zbog nje.
Najveća slabost kod muškaraca je njihova požuda. U tom slučaju, koliko god bili inteligentni, nisu sposobni da kontrolišu sebe.
Danas se svašta nešto promenilo. Muškarci, sticajem okolnosti, postaju nežniji ili se odriču odgovornosti. Izuzetno je rasprostranjen radikalni feminizam, koji je generalno ugušio muškost kod muškaraca, pa je muškost dodeljena ženama.

*Ako je muškarac kamen temeljac, nikada ga ne treba rušiti*