Venera

XLIV - Familija partnera

Kod nas na Balkanu u većini slučajeva roditelji žive sa svojom decom čak i kada se finansijski osamostale i odluče da se žene/udaju. Malo smo se ugledali i na sistem Zapada, pa mnogi nakon pronalaska posla odluče da pokušaju da žive sami za sebe i sele se u veća mesta/gradove gde će ostvariti sebe. Nakon što se to dogodi, roditelji i dalje učestuju u finansijskom delu priče kako bi pomogli svom odraslom detetu da opstane. Retki su oni koji samostalno postignu velike uspehe, ostanu tu i osnuju porodicu. Neki pokušaju da žive u inostranstvu. Uglavnom kada dođe vreme ženidbe se vraćaju u svoje kuće da žive sa svojom suprugom, roditeljima, braćom-sestrama jer je pritisak za samostalno življenje veoma veliki, osim ako su oba partnera dostigla zadovoljavajuć finansijski nivo. Drugi razlog zbog čega odlučuju da se vrate svojima su deca jer ako roditelji rade, a decu ne mogu da pošalju u vrtić, a pogotovo da plaćaju dadilju.
Život u zajednici svakako zahteva dosta odricanja čak i da su međusobni odnosi dobri. Sukob generacija igra ogromnu ulogu i veoma je teško balansirati.
Kod nas na Balkanu u prošlosti su snaje morale da titraju čitavoj familiji, što je svakako bilo teško.
Kakav odnos bi trebalo da postoji u familiji da bi sve moglo da funkcioniše? Teško je reći, netrepeljivost je postala sve veća. Kada kažemo poštovanje, to se uglavnom odnosi na žrtvovanje sebe da bi se ispoštovali drugi, a do toga dođe jer nesvesno želimo da se pokažemo u boljem svetlu da bi nas neko cenio. Ovo takođe važi i za odnos zeta sa tastom i taštom. To što je žena odlična domaćica, a muž vredan i sposoban to na kraju niko neće ceniti onoliko koliko bi trebalo. Svaka krajnost ne može održati balans. Ukoliko žena živi sa mužem i njegovom porodicom, to ne znači da treba da se žrtvuje za sve. Isto tako, ne treba da bude ni previše razmažena već da u startu postavi granice kroz dogovor sa ukućanima, ako je moguć. Ukoliko nema podršku od muža, onda takav muž nije za nju. Isto važi i za muža koga možda iskorišćavaju njeni roditelji. Da bi sve bilo fer i korektno, oboje treba da imaju isti nivo poštovanja prema njenima/njegovima.
To se u praksi retko dešava jer će uvek neko od njih da bude namćor i da isključivo tera po svom, pa je nemoguće sarađivati. Koliko god delovalo čudno, a ne bi trebalo, bolja je varijanta da se muž i žena presele u kuću njenih roditelja ukoliko je svekar namćor, što je najčešće.
Zajednica ima svojih prednosti i mana kao i samostalan život, ali svako bira u odnosu na okolnosti u kojima se nalazi, ali ipak treba težiti ka samostalnosti.
P.S. Uz pravednog i razumnog partnera, sve je moguće.