Malia || Neymar Jr [uređuje se]

trideset osmi

[preuređeno] ✔

Neymar

"Ovo je sa našeg venčanja?" Malia me je upitala dok je gledala naše slike, na šta sam klimnuo glavom. 

Prošlo je 7 dana od kako se sve ono desilo i juče smo se vratili u Barcelonu.

"Pričaj mi o nama"

"Šta želiš da znaš? Šta te zanima?"

"Sve, od početka". 

"Naši roditelji su nas naterali na brak. Tvoji su bili u lošoj finansijskog situaciji, a moji su im pomogli. Nas dvoje smo bili zajedno nekoliko godina pre toga, ali oni to nisu znali. Kada smo se venčali, došlo smo ovde. Nakon nekog vremena naš brak je postao stvaran, bez pretvaranja. Kasnije smo dobili Lisu..."

"Izvini", prekinula me je.

"Zašto?"

"Zato što se ničega ne sećam, mogu samo zamisliti koliko ti je teško sada".

"Hej, nemoj da budeš tužna. Biće sve u redu, Lisa i ja smo tu, pomoći ćemo ti u ovome".

"Hoćeš li da mi sviraš klavir?" Upitala me je prebacivši pogled na klavir na šta sam klimnuo glavom.

Dok sam svirao osetio sam njenu prisutnost te sam se okrenuo i ugledao je kako me sa osmehom promatra. Pomerio sam se kako bih joj omogućio da sedne pored mene, što je ona i uradila. Stavila je ruke na tipke dok sam joj ja pokazao šta i kako da radi.

Iz toga nas je prekinulo zvono, tačnije Lara i Rafinha. Lara me je samo zagrlila, a potom potrčala kod Malie. Uzeo sam nosiljku iz Rafinhinih ruku u kojoj je ležala malena Malia. Spustio sam je na kauč, a potom je uzeo u naručje. 

"Mnogo je slatka", Rafa je samo klimnuo glavom i nasmejao se.

Lara i Malia su stajale na sred dnevnog boravka grleći se. Tačnije, Lara je nju grlila, dok je ona samo stajala ne znajući kako da se ponaša.

Nakon nekoliko sekundi, Lara se odmakla od nje i povela je u drugi deo kako bi pričale na miru.

"Tata!?" Okrenuo sam se i ugledao Lisu kako silazi niz stepenice. Rafinha ju je uzeo u naručje te su nam prišli dok je ona začuđeno gledala u bebu koja se nalazila u mojim rukama. "Ko je to?"

"Ovo je Larina i Rafina ćerka, zove se Malia".

Lara

"Kako si?" Upitala sam je pokušavajući da zaustavim suze koje su mi se skupljale u očima. Ne mogu da verujem da se ovo dešava. 

"Onako, još uvek se ničega ne sećam, ali Neymar je tu, on mi pomaže oko svega, uvek je uz mene", rekla je te se nasmejala.

"Ne znaš koliko mi je žao zbog svega što se dogodilo, znaj da ću uvek biti uz tebe i pomoći ću ti da povratiš pamćenje", stavila sam ruku na njenu i pogledala je duboko u oči.

"Hvala ti puno, i znaj da želim da mi se vrati pamćenje, ali nije tako lako".

"Biće sve u redu!"

Neymar

Dok sam silazio sa sprata primetio sam Maliu i Lisu kako se igraju. Lisa joj objašnjava nešto, dok se Malia pravi da je sluša. Veliki osmeh se pojavio na mom licu dok sam ih gledao. Lisa me je ugledala te je potrčala ka meni.

"Hoćete li sa mnom na trening?" Lisa je odmah počela da skače i da viče da hoće, na šta je Malia počela da se smeje, te je i ona pristala. Otišla je u sobu da se presvuče, dok sam ja oblačio Lisu.

"Ja ću odvesti mamu na teren", Lisa je povikala kada smo stigli te je povukla Maliu za ruku što je meni bilo veoma smešno, ali i slatko.

Malia

Lisa mi sedi u krilu i igra se sa mojom kosom dok ja posmatram Neymara. 

Kada bih se bar nečega setila... nekog detalja. Ali ne mogu. Teško je. Toliko želim da mi se vrati pamćenje, da se setim svega, da mogu Neymaru da uzvratim ljubav koju oseća prema meni. Ne znam šta ću raditi ako se to ne desi. Biće teško. 

Žao mi je Neymara. Zaista jeste. Toliko se trudi oko mene i u svemu mi dozvoljava, a ja ne mogu da mu uzvratim. A tek Lisa... ja sam joj majka, a ne sećam je se. Kakva je to ironija. Ona je mala, ali i ona pati. Trudim se da provodim što više vremena sa njom, a ona baš i ne shvata šta se zapravo desilo. 

●◇●◇●◇●

Uspavala sam Lisu te je pokrila, krenula sam da izađem iz njene sobe u trenutku kada je Neymar ušao u istu.

"Je li zaspala?" Klimnula sam glavom te izašla, ali sam zastala odmah u hodniku i naslonila se na zid jer mi se od jednom zacrnilo pred očima.

"Malia!?" Bilo je poslednje što sam čula.

______________________________________

Ja se stvarno izvinjavam! Žao mi je što nije bilo nastavka. Bila sam bolesna, škola je počela, pored toga imam hiljadu drugih obaveza i jednostavno ne stižem da i ovo uredim.

Ostalo je još 11 delova da uredim, videću to u što skorijem  vremenu da završim. Postaje mi naporno ovo, stvarno. Nisam mislila da će uređivanje biti ovako teško.

Nadam se da vam se sviđa.

❤