Malia || Neymar Jr [uređuje se]

peti

[preuređeno] ✔

Malia

"Tata!?" Davi se zatrčao ka Neymaru, te ga je on uzeo u naručje i zagrlio ga. "Nedostajao si mi".

"I ti meni sine, mnogo", spustio ga je dole te se pozdravio sa Carolinom i uveo ih u kuću.

"Ovo je Malia", predstavio me je.

"Drago mi je, Carolina", pružila mi je ruku što sam ja nekako prihvatila. Nisam baš bila raspoložena.

Pogledala sam u Davia koji se krio iza Neymara. Ovo dete poznajem tek 2 minuta, a već ga obožavam. Mnogo je sladak.

"Davi, nemoj da se stidiš, upoznaj se sa Maliom", polako mi je prišao i pogledao me. Sagla sam se te ga poljubila u obraz.

Ušli smo u dnevni boravak te su Davi i Neymar odmah otišli u dvorište da se igraju.

"Voliš li ga?" Carolina me je upitala nakon nekoliko minuta neugodne tišine. Samo sam je pogledala ne znajući šta da kažem.

Da li ona uopšte zna pravi razlog našeg venčanja?

"Naravno".

"Pitam te to ozbiljno. Znam pravi razlog vašeg venčanja", dobila sam odgovor na svoje pitanje.

Osećala sam se glupo. Sada će svi misliti da su me roditelji prodali. Osećam se tako glupo.

Sama pomisao da su me roditelji prodali...

"Ne znam, zaista... Evo biću iskrena prema tebi. Ne znam da li znaš, nas dvoje smo bili zajedno pre 3 godine", samo je klimnula glavom. "Prošlo je mnogo vremena od tada, nisam imala nikoga za to vreme, ali opet ponavljam, prošlo je mnogo vremena. Nisam sigurna da mogu da mu pružim šansu odmah".

"U jednu ruku te razumem, zato uzmi vremena koliko god ti je potrebno. On tebe zaista voli. I molim te, nemoj ga povrediti. Ni on nije imao devojku za ove 3 godine, i propatio je".

Tužno sam klimnula glavom.

"I još nešto. Videla sam kako si gledala kada sam se pozdravljala sa njim. Želim da znaš da među nama nema ničega, niti će biti. On i ja smo dobri prijatelji, a i ja imam dečka".

"Stvarno nisam očekivala ovo od tebe".

"Ja samo želim da Neymar bude srećan".

Baš u tom trenutku su njih dvojica ušli u kuću.

"Ja idem u sobu da se odmorim. Davi, ideš sa mnom?" Samo je odmahnuo glavom i seo na kauč. Neymar je uzeo Carolinin kofer i odneo joj ga u sobu.

●♢●♢●♢●

Sedela sam na kauču i gledala neku seriju. Mnogo je dosadno. Carolina i Davi su izašli u šetnju, a Neymar bi trebao svakog časa doći sa treninga.

"Stigao sam", začula sam njegov glas.

"Jesi li gladan?"

"Nisam, umoran sam mnogo, idem da legnem".

"Hoćeš da ti skuvam čaj?" Samo je klimnuo glavom i otišao na sprat.

Nešto mi je čudan.

Kada sam skuvala čaj, odnela sam mu u sobu, ali je on već bio zaspao. Ne želeći da ga budim, spustila sam šolju na stočić te ga pokrila.

Tako je miran dok spava

I lep.

Izašla sam iz sobe te se naslonila na zid. Carolinine reči su mi se vrzmale po glavi.

Da li ga volim?

Prošlo je 3 godine. 3 duge godine. Ne mogu da kažem da nisam nikada pomislila na njega za to vreme.

Prvih nekoliko meseci mi je bilo teško. Nisam mogla da prestanem da mislim na njega. Čekala sam njegov poziv, ili poruku, iako sam dobro znala da neće stići.

A onda, kada ga skroz zaboravim, on se pojavi. Još lepši nego pre.