Malia || Neymar Jr [uređuje se]

četrdeseti

Malia

Uzela sam Lisu u naručje te smo sišle u dnevni boravak ne bi li našle Neymara, ali ga nigde nije bilo.

Osetivši jaku bol u glavi, brzo sam spustila Lisu na pod kako je ne bih ispustila. Ona me je dozivala, ali sam ja samo sela na kauč i uhvatila se za glavu. 

Neymar i ja... nekoliko godina ranije... naš raskid... ugovoren brak sa njim... dolazak u Barcelonu... stvarno zajedno... saznanje da sam trudna... njegov rođendan... Lisino rođenje... njen prvi rođendan... onda kada sam saznala da sam ponovo trudna...

Ovo se ne dešava. Svega sam se setila. Vratilo mi se sećanje. Ne mogu da verujem. Moj život će sada biti puno lakši i neće biti više ustručavanja od strane Neymara.

Suze su mi se skupile u očima dok sam gledala prestrašenu Lisu koja je stajala ispred mene i dozivala me. Pružila sam ruke te mi se ona približila i obavila svoje malene ručice oko mog vrata. Moj život mali!

"Ljubavi mamina", poljubila sam je u obraz te obrisala suze sa lica.

"Malia!? Šta se desilo? Jesi li dobro?" Neymar je došao do nas. "Zašto si plakala?" Upitao je uplašeno. Ustala sam te ga samo zagrlila.

"Sećanje mi se vratilo", prošaputala sam dok sam ga grlila. Nakon nekoliko sekundi se malo odvojio od mene i pogledao me. Nisam mogla da shvatim šta misli po njegovom pogledu. Ne definisan je.

"Malena?" Suze su počele da mu se skupljaju u očima.

"Tvoja malena, samo tvoja ljubavi!"

(Strašno se nerviram sada. Nemam instaliran weheartit na telefonu, već pinterest, pa neće lepo gif da mi sačuva, pa sam tako morala da okačim ovo što mi je sačuvalo. Ali izmeniću jednom.)

Odvojili smo se te pogledali u Lisu koja nas je sa osmehom posmatrala. Neymar ju je uzeo u naručje te je ona obavila svoje ruke oko nas dvoje, a onda smo je poljubili u obraz. "Volim vas najviše na svetu!"

●◇●◇●◇●

"Malia, dušo!?" Moja mama je povikala kada je ušla u kuću. Prišla mi je te me čvrsto zagrlila. "Ne znaš koliko mi je drago što ti se sećanje napokon vratilo".

"I meni mama, i meni", odmakla sam se od nje te zagrlila tatu koji je stajao iza nje. 

Kada sam se odmakla od njega, shvatila sam da su tu i Nadine, Neymar Senior te Rafaella, kao i Davi. Čučnula sam ispred njega i pogledala ga. Ispružila sam ruke, na šta se on nasmejao i zagrlio me. 

Nakon što sam se izgrlila sa Daviem, kome sam, prema Rafaellinim rečima, previše nedostajala, pozdravila sam se i sa Neymarovim roditeljima te smo svi zajedno seli u dnevni boravak. "Idem po Lisu". 

Popela sam se na sprat i ušla u njenu sobu gde se ona igrala. Mnogo će se obradovati kada joj kažem da je Davi tu. Sada ga neće ostavljati ni sekunde na miru. A ni on nju. Toliko se vole, da to ne može da se opiše. I mnogo mi je drago zbog toga.  

______________________________________

Žao mi je. Strašno mi je žao. Znam da sam obećala nastavak još u prošlu nedelju, ali jednostavno nisam mogla da stignem. U subotu nisam bila u gradu, posle je nedelja nekako brzo prošla, i jednostavno nisam stigla. A radnim danima ne mogu da stignem da uzmem da napišem nešto. I evo sada, petak veče, sam uspela da ugrabim slobodnog vremena i preuredim ovaj deo. Neću vam obećavati sledeći deo, jer stvarno ne znam kada ću moći da ga preuredim.

Približava se moj 18. rođendan, da da. Konačno postajem punoletna haha. Uz to imam školu, znači sad u martu imam toliko da učim da ne znam kako ću sve da postignem. Onda imam vožnju, kao i još milion obaveza. Zato vas molim da me razumete. Nemojte misliti da neću da pišem. Hoću! Pisanje mi je hobi i zaista uživam u tome, ali jednostavno mi vreme ne dozvoljava.

Ostalo je još 10 delova da preuredim, videću kako ću to. Do polovine aprila ću, nadam se, završiti.

Volim vas sve!! Hvala vam što pratite ovu priču, komentarišete i ostavljate glasove. Zaista mi je drago zbog toga. Nisam mislila da će ova priča skupiti toliko pregleda i glasova. Mogu reći da sam ponosna na sebe zbog toga.