Malia || Neymar Jr [uređuje se]

osmi

[preuređeno] ✔

Malia

Nakon provedena 2 sata u parku i, nazovimo to razmišljanja, vratila sam se kući.

Bilo je oko pola 1 iza ponoći.

Tiho sam ušla u kuću i popela se na sprat te ušla u svoju sobu. Upalila sam svetlo i ostala da stojim u mestu.

Neymar je spavao u mom krevetu.

Otkud on u mojoj sobi? Zar me je čekao?

Presvukla sam se u pidžamu te legla pored njega. Bilo mi je žao da ga budim, pa sam se samo okrenula na drugu stranu.

Nakon nekoliko sekundi osetila sam njegovu ruku koju je prebacio preko mene. Samo sam se nasmejala i zatvorila oči.

Sledeći dan

Polako sam otvorila oči pokušavajući da se priviknem na svetlost. Okrenula sam se na drugu stranu i zatekla Neymara koji je spavao.

Nasmejala sam se na samu pomisao da je on pored mene. Nisam mogla da odvojim pogled od njega. Od njegovog prelepog lica.

U jednom trenutku je počeo da se budi. Otvorio je oči i gledao oko sebe dok mu se pogled nije zaustavio na meni.

"Dobro jutro", promrmljao je. Njegov jutarnji glas je tako sladak. Istopiću se.

Mislim da polako dobijam odgovore na svoja osećanja prema njemu.

"I tebi".

"Kada si došla sinoć? Čekao sam te, ali sam bio mnogo umoran, pa sam zaspao", mogla sam primetiti da mu je bilo žao.

"Oko pola 1, ne znam tačno".

"Treba da razgovaramo...", zastao je da bi pridobio moju pažnju, "...o onome što se desilo juče".

"Ništa se nije dogodilo".

"Malia, i ti i ja dobro znamo da si me poljubila juče, ti mene, ne ja tebe".

"Samo sam želela da ti poželim sreću", po njegovom pogledu sam mogla shvatiti da mi ne veruje. "Daj Neymar, nemoj praviti neku veliku frku oko toga", ustala sam iz kreveta i ušla u kupatilo ne želeći da nastavim ovaj razgovor.

Nakon što sam se obukla, sišla sam u kuhinju kako bih nam spremila doručak.

"Šta to lepo miriše?" Začula sam Neymarov glas iza sebe.

"Videćeš", počeo je da stavlja tanjire na sto i ostalo šta treba, a ja sam ga začuđeno gledala. "Otkad ti to radiš?"

"Oduvek. Smeta ti?" Odmahnula sam glavom. "Samo želim da ti pomognem".

●♢●♢●♢●

Pošto Neymar ima trening, a meni je mnogo dosadno, odlučila sam da pođem sa njim.

Tamo su već bile Shakira, Antonella i Sofia sa decom.

"Treba mi savet", sada su svu pažnju preusmerile na mene. "U vezi Neymara".

Njih tri su bile jedine koje su znale pravu situaciju između Neymara i mene. Rekla sam im, jer nisam mogla više da ih lažem. A i verujem im. Iako se poznajemo kratko, smatram ih najboljim drugaricama. One su starije od mene i treba mi njihov savet nekada, baš kao i sada.

"Osećam se čudno u njegovoj blizini", započela sam. "Ne mogu da opišem taj osećaj. Mislim da se moja osećanja prema njemu polako vraćaju. Zapravo, mislim da nikada nisam ni prestala da ga volim".

"Bilo je i vreme da to shvatiš", sve tri su rekle u isto vreme.

"Juče pre utakmice sam ga poljubila...", počela sam da im prepričavam događaj od juče.

"Aaa", viknule su, ali su se brzo pribrale, jer su ih momci čuli.

"Stvarno me nerviraš", Antonella je rekla. "Vidiš koliko se brine za tebe, a ti se šališ sa njim. Mislim, nije njemu lako kada ti njega tako poljubiš i ponašaš se posle kao da se nije desilo ništa".

"Slažem se sa njom", Shakira se ubacila.

"U pravu ste, znam. Ali nekako... nisam još uvek sigurna".

"Razmisli dobro", dodala je Sofia.

●♢●♢●♢●

Kada smo došli kući, Neymar je primetio da se nešto dešava sa mnom.

"Šta ti je?" Zabrinuto me je upitao.

Shakirine, Sofiine i Antonelline reči su mi se vrzmale po glavi.

Šta da radim?

Da li stvarno želim da mu pružim šansu?

Zašto toliko preispitujem sebe kada i sama dobro znam da ga još uvek volim?

Pogledala sam u Neymara te ga samo zagrlila.

Ovaj zagrljaj mi je toliko prijao da nisam želela da se odvojim od njega.

Nakon nekoliko sekundi odvojili smo se jedno od drugog. On je svoj pogled preusmerio na mene čekajući da nešto kažem.

"Hvala ti", rekla sam tiho, na šta me je on čudno pogledao. "Na svemu. Što si tako dobar prema meni...", mislim da je ovo shvatio kao dozvolu da me poljubi, jer je upravo to ono što je sledeće uradio.