Malia || Neymar Jr [uređuje se]

treći

[preuređeno] ✔

Malia - Mesec dana kasnije

"Da li Vi, Neymar da Silva Santos Junior, uzimate ovde prisutnu Maliu za svoju ženu?"

"Da!"

"Da li Vi, Malia Mendosa, uzimate ovde prisutnog Neymara za svog muža?" Pogledala sam u Neymara, dok mi se on samo nasmejao.

"Da", nekako sam uspela da progovorim.

"Proglašavam vas mužem i ženom! Možete poljubiti mladu!" Neymar mi se približio i samo me na kratko poljubio.

Bio je ovo naš prvi poljubac posle 3 godine.

Naši roditelji su nam tapšali i čestitali. Oni su bili i jedine osobe koje su prisustvovale venčanju.

Nakon nekog vremena

"Molimo vas, zavežite pojaseve, slećemo za 5 minuta", začuli smo glas stjuardese.

Zavezala sam pojas i zatvorila oči. Neću da lažem, mnogo se plašim sletanja.

Osetila sam Neymarovu ruku na svojoj što me je nateralo da otvorim oči i pogledam ga.

"Plašiš se?"

"Malo".

"Nema razloga da se plašiš, ja sam tu".

Nakon što je avion sleteo, izašli smo i uzeli svoje stvari. Neymar je zaustavio taksi koji nas je odvezao do njegove, sada već naše kuće.

Kako on sam može da živi u ovolikoj kući?

"Prelepa je!"

"Još je lepša unutra... dođi, pokazaću ti tvoju sobu".

Ušli smo u kuću i odmah se popeli na sprat. Otvorio je jedna vrata i pustio me da prva uđem.

Bila je to soba, nešto veća nego moja prošla. I mnogo mi se sviđa.

"Kupatilo ti je tu, preko puta je moja soba, ostale prostorije ću ti pokazati kasnije, sada te ostavljam da se odmoriš".

"Dobro", izašao je iz sobe, te sam sela na krevet i razgledala sobu. Zaista je lepa.

Otvorila sam kofere i počela da slažem stvari u ormar.

Za to mi je trebalo dobrih sat vremena. Nakon toga sam se istuširala i presvukla te odlučila da potražim Neymara.

U dnevnoj ga nisam našla, te sam se vratila na sprat i pokucala na vrata njegove sobe. Kako odgovora nije bilo, povukla sam kvaku i otvorila vrata. Provirila sam unutra, ali ga nije bilo.

Začula sam vodu u kupatilu, te sam shvatila da se kupa. Krenula sam ka vratima, kada mi je jedna slika zapala za oko.

Na stočiću pored kreveta je stajala jedna mala uramljena slika. Na slici smo bili nas dvoje. Još iz vremena kada smo bili zajedno. Dobro sam se sećala tog dana.

3 godine ranije

"Molim te, samo jedna slika", Neymar me je molio po stoti put da se slikamo.

"Znaš da ne volim da se slikam".

"Molim te", bio je uporan, nisam mogla da ga odbijem.

"Dobro", zagrlio me je te upalio prednju kameru. Nasmejali smo se oboje što je sliku učinilo još lepšom.

Sadašnjost

Ne mogu da verujem da još uvek čuva tu sliku. Iako su prošle 3 godine.

Iz misli me je trgnuo zvuk otvaranja vrata te sam se okrenula i zatekla Neymara. Brzo sam vratila sliku na mesto i ponovo ga pogledala. Imao je samo donju trenerku na sebi.

Zašto mi to radiš Neymar?

Saberi se Malia!

"Izvini... nisam mogla da te nađem..."

"Nema veze, samo da obučem majicu i dolazim", klimnula sam glavom te izašla iz sobe.

Bilo mi je mnogo neprijatno. Mnogo.