trideset peti

1.2K 90 30
                                    

[preuređeno] ✔

Malia

Otvorivši oči pogledala sam oko sebe ne bi li shvatila gde se nalazim. Ali sve što sam videla bila je soba. Nečija soba. Šta mi se desilo? Ko sam ja? Zašto se ničega ne sećam? 

Toliko pitanja, ali ne i odgovora.

Ubrzo je u sobu ušao crnokosi dečko. Ne znam zašto, ali plašim ga se. Zašto? Pokušala sam da ustanem, ali nisam mogla od jake boli u stomaku.

"Ko sam ja? Gde sam ovo? Šta mi se desilo?" Postavljala sam pitanja na koja sam želela odmah da dobijem odgovor. 

"Zar se ničega ne sećaš ljubavi?" Seo je pored mene na krevet i uzeo moju ruku u svoju, ali sam je izmakla. Zašto se ne osećam lepo u njegovom prisustvu?

"Ne!"

"Sve ću ti objasniti... Tvoje ime je Malia, a ja sam Eric, tvoj dečko. Imala si saobraćajnu nezgodu, doktori su te jedva spasli, ali si, kao što vidiš, izgubila pamćenje".

●◇●◇●◇●

Ušla sam u kupatilo i skinula sve sa sebe kako bih se okupala. Još uvek mi je sve nepoznato. Imam osećaj da me Eric laže, ne znam zašto. Ne prija mi njegovo prisustvo.

Dok sam se ogledala primetila sam tetovažu na boku. Neymar. Neymar? Ko je sad pa taj? Bože, šta mi se to desilo? U šta sam se uvalila?

Nakon što sam se istuširala, vratila sam se u sobu, i srećom, Eric nije bio tamo. Stala sam pored prozora i razgledala okolinu. Nalazimo se u Mexico Sitiju. Zašto  mi je sve ovo čudno?

Izašla sam iz sobe i razgledala kuću. Začula sam nečiji glas, te sam provirila u kuhinju i zatekla Erica kako priča na telefon. Bio mi je okrenut leđima, pa nije mogao da me vidi.

"Da, da... Rekao sam joj da sam joj dečko... Jesi li luda? Šta sam drugo mogao da joj kažem?... Jesi li bila kod Neymara?... Zašto?... A, jadan, žao mi ga je, misli da je mrtva", ne želeći više da slušam ovaj njegov razgovor, vratila sam se u sobu. 

Sada mi tek ništa nije jasno. Prema ovome što sam čula, on mene laže. Laže! Šta se zapravo desilo sa mnom? Zašto se ničega ne sećam? Je li onaj Neymar koga je on spominjao onaj sa moje tetovaže?

Neymar - Flashback

"Jesi li sigurna da to stvarno želiš?" Upitao sam je kada smo ušli u tattoo studio. Danas je izrazila želju da se tetovira, a ja nisam mogao protiv toga. Bila je uporna. 

"Da, Neymar, prestani me to više pitati. Stvarno to želim, nikada nisam bila sigurnija za nešto", rekla je prislonivši svoje usne da moje.

"Šta želite da tetovirate?" Upitao ju je neki lik koji je radio tu. Telo mu je bilo prekriveno tetovažama. Fuj. I ja ih imam dosta, ali ovo što on sve ima je stvarno previše. Ali ako on to voli, ja tu ne mogu ništa.

"Neymar, i želim je ovde", rekla je podigavši majicu te mu je pokazala na levi bok. Legla je na onaj sto te me uhvatila za ruku.

End of flashback 

Lara - 2 meseca kasnije

"Dobro došla Malia", poljubila sam svoju, tek rođenu, ćerku te pogledala u Rafinhu koji nas je gledao sa ponosom u očima. 

"Hvala ti ljubavi, što si mi podarila našu ćerku i novi smisao života, volim vas obe", uhvatio me je za ruku ne odvajajući pogled od Malie.

Ubrzo su me prebacili u sobu, te su došli moji i njegovi roditelji, kao i neki igrači Barce. Primetila sam da nema Neymara, te sam uzela telefon i nazvala ga.

"Gde si?" Upitala sam ga čim se javio.

"Lisa i ja smo otputovali u Brazil".

"Htela sam samo da ti javim da sam se porodila, Malia se rodila".

"Nazvali ste je po njoj", mogla sam čuti da se nasmejao. "Čestitam vam. Čim dođemo u Barcelonu, dolazimo kod vas".

__________________________________

Jeste li očekivali ovako nešto? Ko je čitao prvu verziju ove priče, verovatno se seća da ona zapravo nije umrla, dok oni koji čitaju prvi put nisu to znali.

Šta mislite?

Malia || Neymar Jr [uređuje se]Donde viven las historias. Descúbrelo ahora