četrdeset osmi

1.1K 53 3
                                    

"Sve ovo si uradio za mene?"Upitala sam oduševljeno. Nisam mogla da verujem koliko je savršeno. Nalazili smo se na jednoj privatnoj plaži. 

Na pesku su bile male crvene sveće koje su bile poredjane tako da je pisalo "Te amo". Oko njih su se nalazile latice ruža, belih i crvenih. Sa druge strane se nalazilo ćebe na kome su bili razbacani jastuci. Vratila sam pogled na Neymara te ga zagrlila i poljubila. Uhvatio me je za ruku i pomogao mi da sednem. "Volim te ljubavi, ovo je predivno, hvala ti!"

"Sve za tebe malena!" Poljubio mi je ruku te mi pomazio stomak koji je već bio veliki. Još samo nekoliko dana i naša Lisa će dobiti brata i sestru. "O čemu razmišljaš?"

"O bebama".

"Još samo malo..."

Osetila sam jaku bol u stomaku te sam sklonila svoju ruku sa njegove i uhvatila se za stomak. Neymar me je pogledao, a ja sam tiho prošaputala da je počelo. Ustao je te me polako uzeo u naručje i odneo do kola. Stavio me je na zadnje sedište te seo na vozačevo mesto. Celim putem sam mu vikala da požuri. Nakon što smo stigli, ponovo me je uzeo u naručje.

"Moja žena se poradja!" Brzo je rekao nekoj medicinskoj sestri. Ona je uzela kolica te me je on polako spustio, a onda me je ona odvezla u salu.

| Neymar's P.O.V. |

Već 3 sata sam ispred operacione sale i čekam. Nisu me pustili unutra, ne znam pravi razlog za to. Sa mnom su još i Lara, Rafinha i Lisa. Konačno, vrata su se otvorila i medicinska sestra je izašla sa bebama u rukama.

"Vi ste otac?" Upitala me je, a ja sam klimnuo glavom. "Čestitam, bebe su dobro...ali vaša žena, počela je obilno da krvari..."

"Da li je dobro?" Zabrinuto sam pogledao u ženu koja je stajala ispred mene držeći moju tek rodjenu decu u naručju.

"Doktori rade sve što je u njihovoj moći da je stabilizuju...bebe će biti u inkubatoru neko vreme". Rekla je te otišla odvodeći bebe. Seo sam na stolicu pored Lise i uzeo je u naručje.

"Biće dobro Neymar, snažna je ona". Lara me je ohrabrivala, dok nas je Lisa gledala začudjeno. Ništa nije razumela, ali me je zagrlila onim njenim malenim ručicama.

Nakon nekih sat vremena smo začuli škripu vrata, te sam se refleksno okrenuo i ugledao doktorku. Brzo sam ustao i došao do nje.

"Uspeli smo da je stabilizujemo, moramo da čekamo da se probudi". Odahnuo sam te pogledao u Laru i zagrlio je. Dok smo čekali, Rafimha je odveo Lisu kući, da se naspava, pa će sutra doći.

| Malia's P.O.V. |

Polako otvaram oči i gledam oko sebe. Moj pogled se zaustavio na Neymaru, koji je spavao na kauču pored prozora. Nekoliko minuta sam ga posmatrala te se on probudio.

"Hej malena". Prišao mi je i poljubio me u glavu. "Jesi li dobro?"

"Jesam... gde su deca?"

"U inkubatoru su, hoćeš da odemo da ih vidiš?" Klimnula sam glavom, te mi je on pomogao da ustanem i sednem u kolica. Ubrzo smo se našli ispred nekog stakla iza kojeg je bilo nekoliko beba. Neymar mi je pokazao rukom na dva inkubatora, a meni su se suze skupile u očima. Tako su maleni i predivni.

"Mama!? Tata!?" Začuli smo Lisin glas te smo se okrenuli. Ona je dotrčala do nas sva srećna, dok su iza nje bili Lara i Rafinha. "A gde su bato i seka?" Upitala je, a Neymar ju je uzeo u naručje i pokazao joj rukom na bebe. "Mali su".

"To je zato što su se tek rodili, ali će i oni porasti, kao i ti"

Malia || Neymar Jr [uređuje se]Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang