Pogledom sam prolazio po autobusu kada sam pred sobom zapazio sitnu vizljastu figuru duge smedje kose. Polako sam spustio pogled na njeno belo lice niz koje su tekle krupne suze ostavljajuci za sobom rumene tragove, dok su njene krupne zelene oci polako poprimale crvenu boju. Zamisljeno je iscitavala nesto sa telefona, delovalo je kao poduza poruka u kojoj pokusava da nadje nesto sto ce je naterati da obrise suze, i nasmeje se samoj sebi jer je pogresno procitala, ali samo sklapa oci uz jedan tuzan uzdah dok se suze takmice koja ce prva skliznuti. U sledecem momentu je nesto brzo iskucala uz jos jedan tuzan uzdah te se pripremila kako bi sisla na sledecoj stanici. Imao sam potrebu da je zaustavim i jako stegnem u zagrlja, ali ipak ostajem tu gde jesam, pustajuci zelenooku neznanku da nestane iz mog vidokruga, dok mi je nad glavom stajalo pitanje sta je toliko moglo da je povredi da je dozvolila ovom ruznom svetu da vidi njenu slabost i sta je pisalo u toj poruci pa je nateralo suze da tako jure po njenom neznom licu.
YOU ARE READING
ona koja je jednom volela
Randommesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam
