II

205 17 2
                                    

20.06."18.

Da li ste ikada zamisljali setnju pred suton, dugom, ne tako prometnom ulicom

Sa najboljom drugarucom ili drugom. Idete po ulici i blesavite se.

Sednete na sred i ne plasite se hoce li nesto naici.

Ja jesam. Ali sam onda shvatila. Pa ja nemam jednu takvu osobu. Osobu dovoljno ludu poput mene, a opet različitu od mene.

Osobu koja je tu uvek, sa kojom se konstantno dopusujem, cujem, kojoj necu odbiti poziv makar ja umirala jer ona ne zna koje cipele da izabere.

Neke osobe bi se naljutile kada bi cule da ja ovo kazem, ali ja sam potpuno iskrena. Te osobe smatraju da smo najbolje prijateljice i da je sve uredu. Kazu da znaju sve i meni, a ne mogu da razlikuju moju tugu od umora, ni moju srecu od zaljubljenosti.

Te osobe ne vide, zato i nisu najbolje.

Da li sam nekad imala takvu osobu.

Imala sam, ali sam je izgubila, svojom greskom. Jer nisam videla. Jer sam bila preokupirana sobom, da bih videla koliko ih gubim, koliko ih svojim ponasanjem odgurujem.

No one su meni sasule istinu u lice, dok sam ja isuviše blaga, da uradim tako nesto.

Zato zamisljam, kako sa najboljom drugaricom, ili drugom setam neprometnom ulicim, pred suton.

ona koja je jednom volelaTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang