ona koja je jednom volela

44

Holo.

Javljam vam se cisto da jos jednom naglasim koliki sam debil. Pa da pocnemo.

Pre pet godina ja sam "izgubila" najboljeg druga, tj. prestali smo se druziti. I sada je ovoj curki iz nekog razloga on opet dosao u mozak...

Ziveli smo uistoj ulici i zapravo se znali godinama pre nego sto smo se poceli druziti. Kada smo poceli da se druzimo jako brzo smo se skontali i postali dosta bliski. To nase druzenje je trajalo mozda godinu dana.

Taj period mog zivota je za mene bio dosta tezak, polazila sam u srednju skolu, a moj brat se razboleo i sva paznja je bila usmerena na njega (nije mi smetalo, razumela sam, da ne bude posle kako sam razmazena) i ja sam bila sama sa sobom. Preciznije sama sa sobom i ulicom tj drustvom. U prevodu tada su mi bili jedina uteha. U medjuvremenu poceo je i moj strah od gojenja, samo sto sam tada stvarno mislila da sam debela, a nisu mi nimnogo olaksale osobe koje su se tu slagale sa mnom.Vrlo cesto sam izbegavala i da jedem, zapravo je to pocelo malo ranije u osmom razredu.

Kako sam ga smatrala najboljim drugom cesto sam mu se zalila, bila sam klinka kojoj je samo bila potrebna paznja. On je bio mladji od mene oko godinu dana i sve to mu je bilo jako dosadno, ali kome i ne bi. Za to ga naravno ne mogu kriviti. Ali me je ostavio, jer sam previse dosadna, jer sam sektasica, jer mu ne prijam i ne zeli da se druzi sa mnom. Sad da se razjasnimo ne zelim da se pomirimo samo zelim osobu kakva je on bio, zelim najboljeg druga koji ce biti uz mene, kao i ja uz njega ma sta se desilo.

Par meseci nekon sto sam se posvadjala sa njim posvadjala sam se i sa dve drugarice koje sam isto tako znala jako jako dugo. One su me ostavile jer sam previse pricala o sebi.

Od tada sam se trudila da ne pricam o sebi nikome, cak i kada sam stvarno imala probleme. Kad god bih pricala o sebi osecala bih se lose i bila bih ljuta na sebe. Narednih nekoliko dana bih o tome razmisljala i kako nije trebalo toliko da pricam jer sam automatski osecala kao da se zalim. I dan danas se nista nije promenilo. Ako pricam sa nekim u nekom trenutku cu ili pitati nesto tu osobu kako ja vise ne bih pricala ili cu samo ucutati u nadi da ce osoba sama pricati.

Kada sam posla na fakultet prosle godine upoznala sam grupu devojaka, odnosno njih 4 i postale smo jako bliske. Ali smo posle karantina prestale da se druzimo. Odnosno one nisu, ali ja vise nisam deo grupe. Ne znam zasto, ali valjda nije ni bitno.

Ovaj poslednji deo nije imao neku poentu ali da.

Do sledeceg puta