Sedela je tiho, skarivena od svega u svojoj sobu koju je osvetljavalo samo svetlo monitora, dok je u pozadini isla pesma koja je u potpunosti opisivala njenu sadasnju situaciju "More hearts than mine" u kojoj devojka prica o tome kako ce ona biti uredu, ali kako ce njihov raskid mnogo vise povrediti njene najblize jer sve to i oni prolaze sa njom. Setila se koliko je njenu mamu povredilo kad ju je ostavio, bila je spremna da mu napise svasta u poruci, ali ju je sprecila u poslednjem momentu. Ocu nije htela ni da kaze, zato se vec danima i krije u svojoj sobi. Znali su se vec par godina, roditelji su im se znali jos od detinjstva. Svi su verovali da je to ona jedna veza koja ca trajati "zauvek", cak je i ona u to verovala, a on joj je svojim obecanjima samo davao jos vise nade. To "zauvek" je trajalo dva meseca. Na kraju svega najmanje ju je bolelo sto je ostavio nju, ali znala je koliko ga je mama volela, znala je da je prvi momak sa kojim je tata vodio normalnu konverzaciju, da je jedini sa kojim se njen brat slagao. Znala je da je mnogo vise povredilo njih nego nju. Tad je odlucila da vise nikoga ne dovodi kuci i da nikoga ne upoznaje sa svojima. Radije ce sama patiti u tisini nego da njih vidi povredjene.
YOU ARE READING
ona koja je jednom volela
Randommesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam