ona koja je jednom volela

43

13.09."20

svi smo vec navikli na moje glupave delove u ovoj "knjizi", pogotovo kad mi nesto fali.

prva stvar koju ne znam da li sam nekad rekla imam 20 godina i idem na fakultet za fizicku hemiju.

danas vam pisem jer ne zelim druge oko sebe da opterecujem jer imaju sopstvene probleme, a u dnevniku i kad napisem nije dovoljno jer mi on nece odgovoriti. dada imam dnevnik, zanemarite.

pre nekih mesec dana sam se zalila kako nista ne osecam i kako sam jako prazna...

pa dosla sam u potpuno obrnutu situaciju. preko vikenda moji roditelji su bili u Banja Luci na vencanju, brat je noc proveo kod druga i dosao je kuci tek pre nekih sat vremena. u prevodu bila sam sama ceo vikend.

ne mogu da vam opisem koliko prazno i samo sam se osetila tada. provela sam sat vremena lezeci na stepenicama dok nisam bila primorana da odem do vecea i za to vreme sam razmisljala o svemu dok su suze same isle. nakon sto sam se vratila iz vecea nastavila sam istu radnju doduse sedeci.

osecam se psihicki jako jako umorno od svega. od fakulteta, od pritiska, od zivota generalno.

nemojte me sada pogresno shvatiti nemam ja los zivot, moji roditelji su u vecini slucajeva jako jako dobri, ne bih mogla bolje roditelje pozeleti. ali ja sam jako jako umorna i koliko god dugo ja spavala ja ne mogu da se odmorim.

ne mogu vise sve stvari da drzim za sebe jer ne zelim druge da opterecujem stvarima koje su resive u vecini slucajeva samo ako se malo potrudim. ali opet morala sam negde da se istresem. 

i ne znam sta sam vam jos htela reci, ali sve u svemu to je nesto ukratko.