Sedim tako u krevetu i po ko zna koji put ove nedelje osećam se nenormalno prazno. Prizivam suze samo da bih znala da makar nešto osećam. Osmeh svako može odglumeti, suze idu samo uz osećanja.
Počela sam čitati ponovo jednu priču i podsetila me je na vreme kad sam kosu farbala u plavu boju, nebo plavu. Samo da bi išla uz oči osobe koju sam tada volela. Ta osoba više i nije u mom životu.
Onda jedna druga osoba mi je rekla da da nikad ne stavljam plave gumice za protezu, a ja sam po drugi put stavila tu boju, samo da bih mu terala inat iako ni on više nije u mom životu.
A valjda je tako i bolje.
Nekima jednostavan nije sudjeno sa ostanu uz vas.
Ako ništa drugo bar sam se uspela rasplakati i uveriti da tu još uvek ima nečega.
أنت تقرأ
ona koja je jednom volela
عشوائيmesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam
