ona koja je jednom volela

XIX

01.01."19

Hladnkrvna

Krupne suze klize joj niz lice. Gledam je bezizrazajno, hladno.

"Ne doticu me lazne suze sreco" odgovaram na njeno sviljenje.

"Ti si obicna hladnokrvna kucka." besno govori ustajuci i prilazeci mi.

U sledecen trenutku njena saka ostavlja veliki trag na mome obrazu, a onda se kisa pesnica obrusi na mene. Poneku sam izbegla, poneku pustila. Rekao bi covek da sam mazohista. Nije da nisam.

Nakon sto se umorila od silnog udaranja i sklonila u stranu okrecem se i odlazim u nepoznatom pravcu kada zacujem njen glas.

"Unistila si pet godina prijateljstava ne trepnuvsi, zbog cega."

"Sreco, svako ima svoje razloge," govorim nastavljajući svoj put u nepoznato.

Ona se okrece i odlazi u kucu gde je ceka njegov topli zagrljaj. Gde ce se isplakati i za par dana biti kao nova.

Ja nastavljam svoj zivot kao i do sada, nastavljam svoj put u nepoznato. Hladna kisa pocinje da pada dok ja polako koracam ulicama do iznemoglosti.

Obozavam se setati po hladnoj jesenjoj kiši, kazu da je skoro hladna koliko i ja. Ali ne znaju ljudi.

Na cosku ugledam momka i devojku i lagno koracam ka njima. Znam ga, znam njegovu nameru. Isti smo, znamo se. Prolazim pored njih sasvim smireno, on ostavlja poljubac na njenim usnama i okrece se dok ona krece ka kuci. Vise ga nece videti.

"Hej Hell" doziva me po nadimku, jedino tako me i zovu.

"Oh, hej Demian, dugo se nismo videli"

"Da, od kad si me poslednji put poljubila, pre par nedelja" odgovara na moju provokaciju. "Cini mi se da je danas na mene red"

"Ako ce te usreciti samo izvoli sreco, znas da imamo citavu noc, dok se ne pogase nocna svetla i sunce na nebu zasija."

"Znam mala." odvraca i prilazi mi te spaja nase usne.

Povlaci me za ruku i odlazimo do obliznjeg parka. Sedamo na jednu od zaklonjenih klupica gde zapocenjemo borbu, 'ko se prvi zaljubi picka', ne znajuci da mi odavno pripadamo jedno drugom i da je to nesto mnogo vise od zaljubljenosti.

Jedino sto znam je da je moja hladnokrvnost trenutno isparila i da se do jutra nece vratiti, takodje znam da se posle ovoga necemo videti neko vreme. Isti smo, znamo se. Znam ga, znam mu nameru, imam istu.

Zivimo u istom svetu, kad smo odvojeni jaci smo od svih, ali zajedno smo jedno ranivo bice, a to je nedopustivo.

Zato nakon izlaska sunca mi cemo ponovo postati ona ista hladnokrvna bica.