ona koja je jednom volela

XI

21.08."18.

Danima sedim u sobi i razmisljam. Povremeno izadjem i prosetam kako bi ispusila koju cigaru.

U pocetku to je bila jedna do dve, sada su to tri ili cetiri, a možda i vise.

Nisam zavisna, ali svidja mi se taj osecaj kada uvuces dim u pluća.

Mnogi ne razumemju zasto pusim, nisam ni ja do skoro, u pocetku bila mi je samo zabava, ali sam pocela da shvatam jeden veceri.

Sedela sam sa jedom devojkom u parku ispod penjalice i rekla mi je da sam smrsala, shvatila sam da je od toga.

Moja želja da budem mrsava jaca je od svake zelje.

Ne pricam o tome nikada, jer mi svi kazu da sam mrsava i dovoljno.

Ali nisan. Nisam kao one devojke sa naslovnica magazina. Osim sto sam dosta niska, ali sam i deblja od njih.

I nenormalno zelim biti mrsavija, a cigare su nesto sto mi je to omogućilo.

Cak mi je i drug pre neki dan rekao da izgledam drugacije od kad pusim, rekao je da sam se osusila, da sam mrsavija.

Iskreno bilo mi je drago.

Ali opet.

Osecam se lose kada pusim, osecam se pomalo prljavo. Uvek se nesto krijem od drugih, ne zelim da me vide sa cigaraom.

Ne zelim da ih to asocira na mene.

Rastrzana sam izmedju jedne od najvecih zelja i toga kako me drugi vide.

Glupa sam i nezrela. Ali zaista to ne mogu promeniti. Jer kad cujem reci "smrsala si" u meni raste cvet srece, dok svi misle da sam luda.

A ja umirem za ravan stomak i mrsave ruke i noge, oni to ne razumeju, jer nisu nikad bili ja.

Pretpostavljam da je to jedina stvar koja se kod mene nije promenila.

Zelja za mrsavoscu i teznja savrsenstvu.