Po prvi put posle jako dugog perioda uvidjam koliko sam sebicna osoba bila i koliko ni sad nisam mnogo drugacija.
Mislim da poznajem ljude oko sebe, a zapravo ih upoznam samo onoliko koliko mislim da je dovoljno. Umesto da budem tu za njih i pruzim podrsku, ja razmisljam o tome kako oni mene ne poznaju. Zapravo im ja nisam ni dozvolila da me upoznaju. Greska je iskljucivo moja.
Zalim se, a nemam pravo na to. Oko mene se nalazi stotine ljudi koji imaju daleko vece probleme nego ja, koji su imali daleko vece probleme nego ja.
Ne tako davno sam obecala da cu sve uraditi da bih se promenila, ali nisam uradila apsolutno nista povodom toga.
Ako se ikada desi da ponovo izgubim neku osobu molim vas pokazite mi ovo i recite da jesam ja kriva. Ne dozvolite da zivim u iluziji da nije moja greska, jer u vecini slucajeva jeste.
Do sledeceg puta.
YOU ARE READING
ona koja je jednom volela
Randommesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam
