19.06.'20
Ahh odavno vas nisam smarala pa evo sad ću.
Jesam li vam pričala o čuvenom Aleksi, da napisala sam njegovo ime. Definitivno je poseban.
Zapravo i jeste. Bio je prva osoba sa kojom sam imala nešto, a da nisam bila sigurna šta je to, a opet sam se bojala ako prekinem to da ću se rasuti u komade.
Prva osoba sa kojom sam sebe mogla da zamislim u budućnosti, prva osoba za koju sam se plašila kako ću bez nje. Bez koje sam mislila da neće biti budućnosti. A opet evo me i posle njega.
Da li razmišljam o njemu, pa čim pišem o njemu da, ali ne tako često. Prošlo je neko vreme kako nisam razmišljala, ali juče sam na polaganju upoznala jednog Aleksu koji miriše isto kao čuveni Aleksa.
Iz nekog razloga iako više nemamo nikakav kontakt imam osećaj da to nije gotovo, a opet možda me osećaj vara. Mada se to retko kad desi.
Ehh, a zašto se vraćam osobi sa kojom ni prvi put nisam znala na čemu sam. Pa uglavnom ne znam ni sama, valjda je red na mene da malo patim.
Do sledećeg puta. Ovaj deo možda i obrišem pošto je čista glupost.
YOU ARE READING
ona koja je jednom volela
Randommesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam
