14.01.'20
Sat otkucava ponoc, ja u njegovom zagrljaju kada neko pušta tu pesmu.
Pesmu koja je bila nasa. I mada sam te prebolela, nisam mogla da nastavim. Udaljila sam se od njega uz izgovor da mi je potrebna cigara te sam izašla na terasu. Sitne suze su se stvorile u uglovima očiju ali brzo sam ih oterala jer kao što sam rekla prebolela sam te.
Ipak to je nasa pesma i ne mogu dozvoliti nikome da ti je uzme. Jer ako je neko uzme onda vise nece biti nasa pesma, i nece nositi uspomenu na tebe.
Ako nema uspomene na tebe, nestajes i ti u potpunosti. To je nešto što ne mogu sebi još da dopustim.Zato sam izašla na terasu da u cigari utapam tugu i gradim nova secanja uz neke nove pesme za neke nove ljude.
YOU ARE READING
ona koja je jednom volela
Randommesto gde cu nesmetano moci iskazati svoje misljenje bez osudjivanja mesto na kome cu biti ono sto jesam